Pozdrav Dortmundu

Cetvrtak je dan za pozdravljanje ina fakultetu to ide prilicno formalno. Idemo na rucak i menzu i igramo stoni fudbal. Pozdravljam se i sa kolegama sa kursa Nemackog, a profesorki sam obecao da se necemo videti jer kada budem dosao sledeci put necu biti vise A1 nivo. Grlim se jedino sa Turkinjom. Pice sa Oliverom i vecera u CDCu su jos licniji. Sve stvari koje sam shvatio da necu moci da ponesem u Srbiju zbog poklona koje sam kupio poklanjam mojim prijateljima kao uspomenu. Turcinu kofer jer deluje kao dzentlmen i cetku za cipele i specijalnu kremu. Juznoafrikancu gornji deo trenerke. Ugandi majicu i farmerke iz Pariza. Vunene carape, majicu,vojnicku letnju jaknu i dzemper, kacket, zimske pantalone, kozmetiku, hranu, radio, cvece. Sve.

U petak se upoznajem sa Frau Muler jer sam sva tri meseca odlazio na fakultet pre nego sto ona dodje a vracao se mnog kasnije nego sto ona ode. Pozdravljam se i sa nasim Hausfaterom i slikamo se ispred karte Nemacke. Krecem oko 12 i u 1305 sam na aerodromu. Kofer je 21 i to tolerisu ali me mole da smanjim tezinu ranca za oko 2kg i da to uradim na odgovarajucem mestu. Na pitanje da izvadim laptop iz ranca i uzmem ga u ruku odgovara da bi bilo bolje da imam samo jedan deo rucnog prtljaga. Zbogom dve brosure DAADa aftersejv, papuce, dezedorans a pomorandzu sam odlozio u stomak. U 1445 javljam kuci da sam prosao kontolu, jedem sendvic i smireno celam ukrcavanje. Odlazu prvo za sat sto smatram opravdanim da se pista pripremi jer pocinje da magli i pocinje sneg. Medujtim nakon pola sata dodatno odlaganje od 6 sati prouzrokovano kako kasnije saynajem zatvaranjem jednog lokalnog aerodroma blizu Londona na koji slece wizzair a sa koga treba da poleti nas avion pre nego sto sleti po nas. Odmah nam daju vaucere za hranu i pice. Ja se raspitujem zbog svoje vize i molim nadlezne da se to proveri. Nakon 5-6 poziva javlja mi se da za mene nema nikakvih problema jer je moj let iz opravdanih razloga odlozen ali se ocekuje da ostanem na aerodromu dok i ako wizzair donese odluku o odlaganju za sutrasnji dan. Sledecih 5-6 sati slusam klasiku, obavestavam roditelje i gea turs o kasnjenju i posmatram fantastican prizor: aerodrom osvetljen rotacionim svetlima zimske ekipe koja svakih 5 minuta obavlja zadatu proceduru. Polecemo u 2200 sa crne piste nakon prskanja celog aviona posebnom tecnoscu i vrlo sam srecan zbog toga a i zbog Nemacke sistematicnosti. Nije mi vazno kada cu da stignem vazno je da stignem. Slecemo na zaledjenu pisti od 3km (fala Bogu) u Temisvar u 0015 i tako postajem prvi covek koji je izasao iz EU koristeci novi vizni rezim. Vozac me ceka i idemo u pansion da prespavamo jer cekamo jos jedno odlozeno sletanju sutra ujutro. Saljem poruku kuci da stizem u subotu u ponde preko gtalka i dragog Joksa. Dolazimo na granicni prelaz na kome je u ponoc bila proslava i nakon krace kontrole nastavljamo u Srbiju. Doruckujemo u najboljoj pekari od Beograda do Temisvara po uveravanju naseg vozaca i stizemo u BG oko 1130.

Napredak je ostvaren u svakom pogledu. Utisci se gomilaju. Prvo hocu da se odmorim a onda krecem.

Prvi sneg

Juce nisam isao na fakultet jer nema potrebe. Oticu cu u cetvrtak da popakujem stvari i da se pozdravim sa svima. Otisao sam do biblioteke da im se zahvalim, da se razduzim i da im poklonim knjigu na srpskom koju sam poneo za citanje i nekoliko cdova koje sam kupio kada sam dosao u Nemacku. Ako neko hoce da cita "Short history of nearly everything na srpskom" u Dortmundu od sada ce to moci. Isao sam do sekond henda da kupim odelo i sreo ljubaznu bakicu koja mi je pomogla da uskladim boje. Kaze ima unuka koji svira u bendu pa je dosla da mu kupi malo neobicniji sako. Inace mogu da se kupe sve moguce i nemouce stvari koje ljudima ne trebaju a iza svega mislim stoji i jedna socijalna organizacija. Imam sada vremena i za stvari kao npr. da obidjem krug oko centra metroom itd. Rucam u domu sa Oki a onda idemo svi zejedno na svecanost povodom zavrsetka semestra u AudiMax amfiteatar, mislim da moze da primi 800 ljudi, taman za Elektroniku 1 kod Proke. Dodeljuju se priznanja najuspesnijim studentima ali to i nije bas toliko zanimljivo. Otisao sam posle 15 minuta da se nadjem sa Fitri u gradu i da jos nesto kupimo. Posle vecere shvatio sam da imam mnogo stvari i da cu morati da se odreknem nekih odevnih predmeta jer ce me odrati na aerodromu ako predjem 20kg. Zbogom levis farmerkama iz Pariza, Zagijevom starom koferu, mornarskom plavom dzemperu, majicama, hemiju nema sanse da ponesem, pola papira sam ostavio. Columbijac ulazi sav srecan jer je poceo da pada prvi sneg. Vise ne zelim da razmisljam o projektu o buducnosti i o mogucnostima. Zelim da se odmorim nakon svega i ponovo budem sa mojom porodicom i prijateljima u Srbiji.

Odbrojavanje do nule (-5)

Bio sam do kancelarije za migrante da proverim da li sam trebao da se prijavim za tri meseca ali uz male proceduralne komplikacije objasnjavaju mi da nemam potrebe i da sam u Nemackoj turista.

Kolega je zabrinut jer mu je centralna brava zaledila i komentarisemo spremnost nemacke zimske mehanizacije za eventualne snezne padavine. Ostalo je da sve sto sam uradio stavim tamo gde treba i prakticno slobodan sam od 11. U 12 imamo doktorsku promociju. 25 min izlaganja i 60 min "unakrsnog ispitivanja". Kandidat deluje sigurno iako ne razumem pitanja. Na kraju komisija se povlaci i donosi odluku da je kandidat polozio i pokazao "dobro" znanje. Postoji josh "vrlo dobro" i "apsolutno fantasticno", a u ocenu ulazi sve od pisanja, prezentacija, izlaganje, odgovori... Posle toga skromna zakuska, cestitke, poklon koji je dobio od cele katedre i specijalni poklon. Kada neko doktorira na katedri pravi se kartonska kapa, nesto slicno kao u SAD, ali duhovito ukrasena sa zitijama i hageografijom novopromovisanog doktora. Na pitanje kako su mu skrojili tako dobro velicinu, jedan odgovara: stalno je spavao u svojoj fotelji, nije bio problem! Inace, covek vec ima jedan doktorat: zenu i dvoje dece.

Isao sam na Sprachenkurs da se pozdravim, na Ruckenfit i odbojku. Svratio sam na caj i upoznao jos jednu devojku iz nasih krajeva, koja radi u kafeu. Tek je pocela sa studijama i zali se da je naporno sto je razumljivo a pogotovu jer jos i radi. U CDCu kacamak za veceru, po narodnom obicaju jede se rukama.

Final report

Ustao sam obrijao se i obukao se lepo. Dodao sam malo slika u moj, kako mentor kaze, very dry report jer profesor voli kada ima slika. Prezentacija je u 1100 malo je pomerena dok se sve ne namesti. Svi cekaju, i profesor se obukao lepo. Mali problemi kako to obicno biva sa prezentacijama ali u resavam to u hodu i uz osmeh. Osecam se sigurno kao kada sam branio diplomski samo ovoga puta nisam razvukao. Sve sto sam uradio znam, uradio sam sam i to je pravi recept. Profesor mi postavlja vrlo konkretno pitanje nakon prezentacije i vidim da nesto zapisuje. U zakljucku smelo navodim da ne vidim dalje mogucnosti u ovom smeru i to objasnjavam. Dobijam umesto aplauza lupkanje u sto, sto sam razumeo kao nesto pozitivno. Nakon toga idemo na rucak. Jos malo raduckam na izvestaju za DAAD i zatim pustam film Zivot je cudo. Nema mnogo zamerki sem da je film dug. Meni se licno nije svideo, ali ko zna kada ga odgledam na srpskom mozda bude zanimljiviji.

U CDCu je ponedeljak tradicionalni dan internacionalne kuhinje ali umesto svecane vecere sprema se generalna proba. Zigi Pig hoce da odradi jednu test varijantu a ja sam covek za to. Razmisljao sam sta ce Afrikanac da spremi. Lomio sam mozak kad ono covek uzeo brasno, stavio u vrelu vodu i sprema kacamak! Vratim film u nazad i setim se zasto su crncima beli zubi jos otkad je keva smisljala kako da nas natera da jedemo kacamak. Uz gibanicu od prijatelja, sir i mleko nas dvojica smo se bas najeli i to domacinski. Ziveo bratski Juznoafricki narod. Poljak je srecan sto ce biti i neko meso uz to.

Profuralo sa vihorom

Petak je naporan, radim bez prestanka. Ako nista drugo imam oba izvestaja zavrsena i mogu da odem na vikend zadovoljan. Nije da su savrsena al ne postoji savrsen projekat, prezentacija, zivot... postoje samo verzije do kojih se stize uz odgovarajuci trud. To me rasterecuje, ne osecam napetost. Odbojka je otkazana jer na fakultetu gostuju DIFovci iz cele Nemacke. Svracam do grada ne bi li kupio jos par sitnica i svratio do biblioteke. Na stanici srecem Turcina i Turkinje i setamo zajedno.

Subota je prilika da ponovo odem na buvljak i kupim torbu posto nema sanse da popakujem ovo sta sam namerio u kofer koji sam doneo. Dobro mi ide sa trosenjem para jos na jednom mestu i jos jednom mestu a onda idem da uzmem film iz video kluba za ponedeljak. U knizari je guzva da ne poverujes: 50 ljudi ceka u redu da kupi knjigu. Odustao sam. Vratio sam se u CDC umoran i spremio Padobranski pirinac znam da ce drugari doci gladni iz Solingena, ja na zalost nisam otisao sa njima. Javljaju mi da su odlucili da idu pravo u Westfalenpark na Winter Feuerwerk i da se pojavim tamo. So obzirom da su karte 8E odlucujemo da ipak uzivamo u vatrometu posmatrajuci ga izvan ograde ovog lepog parka. A tek sa mog prozora mora da je fantastican vju. Toliko su gladni da bi i tanjir pojeli. Indonezanka jede pirinac sa cipsom a Juznoafrikanac je stavio hleb odozdo pa prekrio sa pirincem i sece kao sniclu.

Spremam dorucak i peglam kosulju za sutra. Pre podne posvecujem sebi. I Bogu su vaznija dela nego reci. Rucak kod Olje je propao. Isao sam sa Indonezankama do grada. Pocelo je da smrzava. Metal se lepi za prste. To je samo pocetak. Sutra je novi dan...

Die Feuerzangenbowle

Mnogo radim da zavrsim sve do ponedeljka. Bio sam sa Oljom na rucku. U fudbalu ocigledan napredak. Popodne smo imali posebnu malu proslavu i film sa temom vezanonom za studentski zivot iz davne 1944. odskora veoma popularan medju studentima u Nemackoj. uz proslavu i odgovarajuce pice koje se priprema pomocu posebne aparature i u kontrolisanim uslovima. Tehnologija u sluzbi opijanja Made in Germany. Inace film je bio zanimljiv i iako je bio na nemackom prilicno sam ukapirao. Profesor je svima poklonio biljku koju je licno odgajio i cokoladnog Djeda Mraza.

Vruc dan

Od ranog jutra zatvorena vrata. Prvo sam bio u posti da posaljem Burculu telegram povodom sretnog dogadjaja, al rade tek od 9. Onda idem u opstinu da odnesem sve racune iz CDCa i da prijavim boravak, al ne rade sredom. Onda u 9 idem da podignem putne troskove na blagajnu univerziteta, oni se cude. Daad mi lepo poslao email i ja reko bice sve u redu, medjutim ima komplikacija. Dosta nadmudrivanja i sitnih potpitanja ali ja znam da sam u pravu i kazem im da me pozovu kad rese sa kancelarijom u Bonu. Na kraju sam isao ponovo. Gorak ukus a skoro kraj. Rucam sam u ISMu jer nemam vremena za menzu, vec dosta sam izgubio. Mentor mi saopstava da profesor nije u mogucnosti da vidi moju prezentaciju u cetvrtak pa bi bilo jako zgodno da pomerim za ponedeljak, prepodne. Vruce. Trcim sa Oliverom a onda ostajem jos do 1830. Dolazim oko 1930 u CDC gladan kao vuk a Poljak tek sto je poceo da sprema veceru. Sledecih dva sata mu pomazem cekajuci da se Olja javi i potpuno shvatam zasto se kaze da "glad moze naterati coveka da mnogo radi". Lego sam ranije nego obicno.

Kratka prica, dug dan

Dug dan posle koga se osecam odlicno. Projekat ne ide bas kako bi trebalo imam dodatnih poteskoca. Kurs, kafe, ruckenfit i odbojka cine da se ipak opustim i oko 2145 dodjem u CDC zadovoljan. Pricam sa koleginicom sa odbojke u vozu i shvatam da sam dovoljno prosao i osetio da mogu slobodno da kazem da vidim sebe u Dortmundu.

Srmz

Budim se uz Bozicne pesme i to je znak da je Dortmund potpuno u praznicnom raspolozenju. Ja sam u malo drugacijem fazonu jer se praksa blizi kraju i treba zapeti u poslu ali isto tako ne previse jer hocu da osetim i taj duh i zivot ovde u Dortmundu, jer bez toga sve i nebi imalo potpuni smisao. Sa mentorom se dogovaram oko daljih koraka do kraja nedelje, do kada planiram da zavrsim projekat i za prezentaciju sledeceg cetvrtka. Do kraja nedelje planiram da zavrsim i izvestaj DAADu koji uopste nije naivan. Zbog toga ostajem malo duze, jer drugih dana nemam kad da ostanem. Dosta je bilo hladno, ono sto sam ja osetio a i ono sto su mi uvece rekli ljudi sa africkog kontinenta. U domu su svi nesto umorni i smrznuti. Zabranio sam da im da me vise pitaju o odlasku jer ne nameravam da upropastim dve nedelje tuznim pricama. Iskreno, osecam da je postalo odlicno i to sve vise kako se blizi kraj.

Seglerhaus i spagete

U petak se konacno isplatila muka i trud oko kompajliranja i uspesno sam sto se kaze "spustio" kod na robota. Onda sam sve to postavio na repository tako da je uspeh bio apsolutan. Radim poslednje pripreme za vikend, pisem adrese i prevoz za mesta na koja cu ici, ukljucujuci i frizerski salon koji mi je kolega preporucio. Video sam ko ima najslicniju frizuru od kolega sa idejom da me frizer osisa po defaultu onako kako bih zeleo. Na odbojci nema guzve a nema ni 12 igraca. Igramo po dvojica na smenu a onda 5 na 5. Dok sam bio mlad i zelen mogao sam da igram 2 na 6 i zamalo da pobedimo, sva sreca da nismo. Zurim da vratim CDove u biblioteku pa onda da se nadjem sa ekipom iz doma i idemo na Vasar. Nalazimo se kod Madonne iako je prethodni dogovor bio Reinoldikirche i ja cekao tamo dobrih 10 minuta. Destinacija je bina jer tamo je centar desavanja. Svake veceri je koncert, ovoga puta blues band klavijatura, bas i bubnjevi. Dobar (jos jedna rec u nasem jeziku nemackog porekla a pocinje na Sh) shtimung. Pijemo vino i piju Kinderespunch a onda cekamo u redu za vruce kuvane krompire. Nastavljamo u dobrom stimungu posle 21 u CDCu.

Po dogovoru idemo na Flymarkt na univerzitetu, krecemo negde oko 10. Pre toga sam ja obisao prodavnicu i kupio namirnice da dopunim frizider. Dok tako vucem ranac od 15 kila na ledjima razmisljam j-te koliko covek hrane stavi u sebe za nedelju dana, ne racunajucu ono sto pojedem na fakultetu. Stizemo na fakultet a vreme nikad gore. Vetar se naduo, kisa pada hladno. Svi prodavci se sakrili pod neku strehu ili u kola, roba kisne... katastrofa. Sa druge strane ovi ima i prednti jer nema guzve i lako je spustiti cenu. Nemam nameru da kupim bog zna sta, ali eto tako neke sitnice, za uspomenu, suvenire. Video sam dobar bicikl, al sta da radim sa njim. Sta da radim ako me sretne gazda, il nedaj boze policija pa me pita: jeli momak kud si posao? Ima svega i svacega ali je hladno i oko 12 se krecemo. Rucam na brzinu pa onda idem do grada jer moram nesto da kupim a subota je jedini dan kada to mogu da uradim. Krenuo sam i na sisanje u drugi deo grada ali posto usput dobijam letak sa jedinstvenom ponudom koju je tesko odbiti, menjam plan. Otisao sam da kupim to sto mi je trebalo i vracam se u salon sa recima na usnama: Posto ste Vi? (prim. prev.) Zena od 1,85m ne krije da je zbunjena ali je ipak razumela o cemu se radi. Razumela je i bolje nego sto sam mogao da pretpostavim. Mlataram rukama i pokusavajuci da objasnim da samo masinom skrati nazad i ostavi napred a onda me ona pita na mom jeziku: Ajde reci kako da te osisam. Sad ja zbunjen neznam da li da odgovorim ili da pocnem da se smejem jer odmah sam mogao sam da pretpostavim da je moja nova frizerka Bosanka. Raspricali smo se lepo a kose sve manje na glavi, ja nisam ni video detalje dok nisam dosao u CDC, zulufima sam platio sto ne poznajem jezik. Lepo sam raspolozen i pripremam Padobranski pirinac za moje gladne domce.

U nedelju idem u Crkvu. Ponovo sam sreo zenu sa cetvoro dece, jedno drugom sto bi se reklo do uveta. Zena jedva izlazi na kraj sa njima, sve muskarci i neprestano se carkaju. Nju odusevljava to sto sam ja zavrsio a mene kako izlazi na kraj sa njima. Popio sam caj i vracam se u grad. Popodne idem na Kemnadersee u posetu jedrilicarima u Seglerhaus. Adventifeier je prigodna prilika za to jer se tada okupljaju i razgovaraju o prosloj sezoni i o planovima za sledecu nesto sl. nasoj klupskoj Slavi. Jezero datira iz 1979 a zdrada je sagradjena nesto kasnije pocetkom 80ih. Malo neuobicajeno, zgrada sa svim potrebnim sadrzajima vezanim za jedrenje, deljena je izmedju, ako se ne varam, tacno 18 klubova. To ima prednosti i mana ali za divno cudo funkcionise. Klubovi predlazu aktivnosti i zauzece prostorija i moraju se podrediti jedni drugima ali sve zajedno kosta mnogo manje i stepen iskoriscenja je jako visok. Hangar je mali i u njemu su samo jedra, kanapi i pojasevi dok su camci napolju, a tokom zime na drugoj udaljenoj lokaciji sto je isto prakticno resenje. Uz torte, kikiriki i kuvano vino razgovaram sa starijim jedrilicarima koji ne kriju da im je drago sto ima ko da slusa njihove dogodovstine. Jedan od njih mi prica gde je jedrio, drugi o reparaciji camaca, mehuricima, osmozi. Ja se odmah setim Rajka i dodam onu cuvenu: Plastika pije vodu. I sta mislite sta je odgovorio covek? Kratko i jasno: Genau! Inace, otkako nema vise dobrih starih zagadjivaca voda u jezeru iz godine u godinu postaje sve cistija. To se povoljno odrazava na biljke a posebno na jednu vrstu koja raste i do 30cm dnevno! Sa obzirom da raste sa dna i moze da dostigne 12-15m tj. dubinu jezera od jula jezero je prakticno neupotrebljivo za jedrilicarske namene. U tom pravcu ubaceno je oko 1t riblje mladji da se situacija malo rascisti.

Posle toga svracam do zemljaka u Sproköfel tu relativno blizu na sok i suve smokve a onda se vracamo vozom zajedno za Dortmund. U 2115 ceka nas kompir sa majonezom i spagete na Ugandanski nacin. Dok nisam dosao u Nemacku, upoznao ljude i osetio multikulturalizam u praksi nisam ni prepostavio kako su indonezanski, ugandski i srpski narod povezani kroz kuhinju i ovaj zajednicki svojstveni specijalitet. Sa ozirom da Poljak sprema sledecu veceru pitam se kakve su sanse da jedemo ponovo spagete i ima li neke veze medju nama?

KST i pad treceg carstva

Utorak nema mnogo ljudi na faksu. Nije tu profesor pa mi se cini logicno. A i dan je nekako gadan da ne ustanesh iz kreveta. Mentor nije raspolozen za saradnju i on je izgleda u poslu do gushe. Kaze mi kako nisam ja jedini koji radim sa lejosom i da treba vise da gledam po netu. Da, nisam jedini sa lejosom ali jedini pravim codegenerator za lejos. Uf, daleko sam otisao od pocetka projekta. Idem na kurs a posle sa Turkinjama sa kursa i Turcinom na pice. On cepa Weistner, njih dve Lemon Bier, ja omalo da se obrukam sa cajem. Deremo i krompire sa kecapom. Vrlo su obrazovani i emancipovani a sa druge strane srdacni i otvoreni. Dopustam im da me caste pivom uz obecanje da ce kad postanu gastarbajteri da svrate u BG. Idem na vezbe za kicmu, pa na odbojku. Trener me opet sacekuje sa pitanjem zasto kasnim ali ja se samo smeskam. Dobro skacem, dobar sam u polju i to cu da izgladim. Mislim da delujem onako pomalo kao neka atrakcija koliko masem rukama i trudim se da im delujem profi. Upao sam u odlicnu ekipu i bez problema deremo sve redom. Upoznajem jednog momka sa zurnalistike i jednog Ceha sa tehnologije. Uvece maltretiram Ugandu i Indoneziju da pricaju samnom. Ljudi su neverovatni. Obrazovani, slojeviti... imam super drustvo.

Sreda prolazi tesko dan je hladan. Podizem poslednju stipendiju a niko ne spominje putne troskove. Ne brinem za to jer DAAD ostavlja profi utisak i nikome ne ostaje duzan. Saljem im mail oko toga ali dobijam na nemackom nesto sto slabo razumem i sto mi se bash ne svidja ali sta je tu je. Umam utisak da sam ja u pravu ali oprezno odgovaram i izvinjavam se za to sto sam pogresno razumeo. Bavim se popunjavanjem izvestaja o praksi. Isao sam do kancelarije za strance da razjasnim neke stvari oko studiranja ali nisu bili bas raspolozeni za razgovor. Nismo trcali ni ove srede. Oliver me je opet ispalio a vadi se pricom o srpskom klarinetisti ciju muziku ima kod kuce. Posle posla idem sa Oljom na Neujahrsmarkt pa na veceru a onda na pice u straasan Rock Caffee. Mesto je autenticno... pa mogu da kazem poput KSTa vise uzivam u atmosferi nego u muzici i dobro se osecam. Vece provodim sa Oljom. Nekako sam rasterecen.

Dosta sam raspolozen dosao na fakultet bas je lep dan. Pricam sa kolegom vise nego obicno, i on je raspolozen. Nekako sam danas opusten i uzivam. Imacemo sledeceg cetvrka poseban Bierseminar i Gluhwein seminar sa projekcijom poznatog Bozicnog filma. To zadovoljstvo zajedno sa hranom kosta 5E i pozeljno je prijaviti se nedelju dana ranije kako bi osoba, dobrovoljac, kupila sve potrepstine na vreme. Citam mail u kome mi se izvinjavaju i kazu da je bila greska i da ce mi ipak isplatiti josh 59,5E za putne troskove do Bonna. To pokazuje da su veoma oprezni ali istovremeno veoma profesionalni. Ovoga puta uspeo sam da se setim i idem u Divan na rucak. Posto je lepo vreme krenuli smo peske al kako se ispostavlja varljivo sunce nas izdaje na 100m od zgrade i pocinje da se mrsti. Dok rucamo ukapirao sam da svo cetvoro imaju plave oci a sem toga posvecen sam dubokom razmisljanju koje proizilazi iz situacije da se praksa blizi kraju. Vracam se HBahnom a ostali cepaju pesaka. Posebno cepa nasa sekretarica, crvenokosa i cesto rumena Julia. To rumenilo dovodim u vezu i potpuno objasnjavam cinjenicom da je dosla nazad pre mene. Smeje se i dodaje: I cak nisam trcala! To je duh. Neke stvari oko projekta se pomeraju napred sto bi rekao mentor: There is some progress. U 16 imam cas na temu nacionalne istorije i politike na nemackom. Fala bogu ima slika a i imam neka znanja o svemu tome od ranije. Negde pri kraju prvog carstva zamoljen sam da dam uvod oko balkanskih desavanja iz 1914. Prekida sa kada je postalo najzanimljivije a to je pad treceg carstva. Imamo zatim Schprechen kurs. Ima novajlija jedna Egipcanka, Rus i Kinez. Kolaboriram sa Indijcem a usput mi objasnjava zasto samo zenski macka moze da ima tri boje, na naucnoj bazi. U povratku vreme se pokvarilo.

Uspesna projekcija

Ponedeljak je i nisu svi bas srecni sto je dosao kraj vikenda. Ja fala bogu imam konkretnog posla ali mi i nije bas lako da se uhvatim u kostac sa njim nakon jucerasnje svetkovine. Radim do oko 1600 jer treba da podesim projekciju za 1630. S obzirom da me Burcul smara i zadrzava iz krajnje subjektivnih razloga, a takodje shodno objektivnim razlozima podesavanja projektora i laptopa projekcija kasni 17 minuta. Neki, koje ovom prilikom ne bih zeleo da imenujem, su otkazali u poslednjem trenutku sto zbog bracnih, sto zbog predbracnih obaveza. Treba to razumeti. Inace mislim da su dobro reagovali na film i bilo je smeha. Meni je licno bila novost da gledam film na Nemackom sto je doprinelo da se koncentrisem na sliku jer jezik nisam ni pokusavao da ispratim. Vracam film i idem u kupovinu vracam se oko 2010. U CDCu smo opet imali slavlje, nasa drugarica iz Indonezije je nedavno proslavila svoj rodjendan im Berlin a sinoc napravila veceru. Doneo sam rotkvitze da probaju. Poneo sam i alvu i pozvao sam i Turcina da nam se pridruzi. Sledci put ce zemljak da pravi veceru, pa Poljak itd.

Potraga za filmom

Petak prolazi radno, konacno sam pohvatao neke stvari i vidljiv je napredak. Dobijam nove zadatke i detalje u vezi sa prezentacijom koju cu obaviti po zavrsetku prakse.

Nakon detaljne pretrage na internetu svih video klubova po Dortmundu u subotu ujutro krecem biciklom u potragu. Na google.maps dodajem jedan po jedan i on mi crta kao neku rutu i oznake za svaku stanicu koje prenosim na kartu. Nema google pojma sta je optimizacija, to moram ja da uradim u sebi. Krecem i ostavljam Poljaku poruku kada se probudi da mi se javi posto smo se nesto dogovarali da idemo u muzej. Napolju je hladno i pada kisa. Za one koji citaju ovo i zive u Dortmundu mozda ce ovo zvucati cudno i pitaju se ko su ti ludaci na biciklima dok sede u svojim toplim kucama i gledaju TV. Uistinu mnogo je lakse raditi ovo kada imas jasan cilj, a ja imam cilj da nadjem eine Serbische filme Schwarze Katze i to za ponedeljak. Prvi ne radi, u drugom nemaju, kisha pada, ulazim u podzemnu. Idem na sever grada. Treca je premestena, to ukapiram nakon razgovora sa prodavacicom radnje u prizemlju. Dok trazim cetvrtu slucajno naletim na shop pravoslavne brace nakon sto sam u izlogu spazio ikone i set upaljac, hemijska, tabakera sa slikom Dmitrija. Udjoh reko da se raspitam ali nista. Peti onako slucajno naleteo, ni da cuju. Tu u blizini naletim na vojni shop "fala bogu nije iskoriseno, ostalo od poslednjeg rata rasprodaja". Imaju domace i prekookeanske artikle po pristupacnim cenama. Najvise su me dojmile officers rukavice, kozne, izmisljene za mene. Sesti je video klub za odrasle, sto sam shvatio posle 6 sekundi nakon ulaska. Ipak ljubazno sam pitao prodavca da li imaju nesto sem programa za odrasle, a on uz osmeh "da ti si 15 koji me je to danas pitao" kaze ne. Inace mislim da sigurno imaju "Crnu macku". Svracam do grada da kupim kredit ali se zakomplikovalo i salju me na drugo mesto posto nemaju tu vrednost prepaida koju ja trazim.U to vreme se javlja Poljak i agreejemo se za 1345. Sedmi klub ljubazno nema. U osmom klubu sva sreca pa sam naleteo na vlasnicu. Prica Engleski perfektno. Imaju film perfektno. Ne moram da ga kupim za 15E sto sam mislio. Inace ovaj sam namerno ostavio za kraj znajuci da imaju za 15 a pokusavajuci da nadjem jevtinije. Nakon kraceg uvoda koji joj dajem u vezi namere da pustim film na faksu, trazi pasos. Pasos nema moju adresu prebivalista, ja prakticno mogu da budem bilo ko. Ona to zna, to znam i ja. Ona kaze da ima losa iskustva, i to mogu da pretpostavim. Kazem da sam vec clan biblioteke, i predlazem da donesem moj racun od stanarine iz CDCa. Predlaze da dovedem nekog od prijatelja sa stalnom adresom. Vracam se u 1345 u CDC pola posla obavljenog i to mislim najkracim mogucim putem bez gledanja karte. Mislim da je to rezultat za respekt. Dok se ostali clanovi internacionalne ekspedicije pripremaju, stizem da glocnem sendvic, sa lukom i rotkvicama. U 1431 smo u RB34, minut pre polaska a nakon zesce jurnjave u kojoj se nas kolega iz Afrike nije proslavio, ja odrao Poljaka i osvetio se za raniji poraz a Tajvanac podbacio bez dileme. Ako se neko pita sta rade 4 internacionalca u kisnom dana u gradu za cije su ime culi ne dalje od 10km od njegovog centra odgovor je idu u muzej Zeche Zollern. Muzej pripada industrijskom istorijskom nasledju ove oblasti. Zgrada datira sa pocetka proslog veka a nakon sto je ucetvorostucena proizvodnja po coveku negde krajem 80ih i zatvorena. Mnogo uspomena na tuzan rudarski zivot i izrabljivanje. Medju poginulima tokom nesreca nalazi se decak od 16 godina. Mnogo njih mozda i mladjih radilo je godinama u ovakvim rudnicima. Kako vreme prolazi ginu sve stariji rudari. Taj posao ne smeju vise raditi ljudi.

Oko 1730 ponovo smo u centru koji je prepun zahvaljujuci ovom da ga tako nazovem Bozicnom vasaru uprkos kisi koja ne prestaje. Svrjamo unaokolo samo da osetimo. Poljak gubi zivce a Uganda se smzo i iskljucuju se ka CDCu. Ja i Tajland jos malo smekamo i zabadamo koncert na platou nedaleko. Muzika iz 80tih ali sviraju je rokeri, zesce, brze. Smenjuju se hitovi: Like a prayer, Kids in America, She's got a look, Wild Boys (iznenadjujuce dobro odsviran uzivo, bolje i od danasnjih Duranovaca). Ja uzivam, Tajland ne bas. On pali ja ostajem sam, ali ubrzo mi se pridruzuje 5 veselih zena Dortmundskih sa kojima slusam muziku i caskam uz Gluevine. Tu padaju poslednje barijere i predrasude o ovom narodu. Ljudi su ljudi, neki znaju da uzivaju a neki ne, pa bilo to u nemackom Majdanpeku ili u srcu Srbije. Plesom uz The time of... zavrsavam ovo divno vece i idem u videoteku ponovo ovog puta sa papirom. Uzimam film uz saznanje da je gazdarica herself i da je ubedjena da cu joj vratiti. Pitam je da li je gledala film i pozivam je da dodje licno na projekciju ali ona misli da je muvam i spominje decka uz izgovor da mora da radi. Uspeo sam da postanem clan to je uspeh za mene a i za njih. Sada imam originalan film, oni su dobili jos novog jednog clana, a samo da napomenem da je bilo i drugih resenja. Svratio sam do Olje samo na kratko jer znam da su je pritegli sa projektom.

Nedelja je dan koji cu sve vise upotrebljavati za odmor. Obisao sam u Serbische Orthodox Kirche i posle otisao kod Olje na rodjendansku sedeljku. Dobro se jede, bogami i pije a oni koji znaju mogu da opletu i kolce naravno uz zvuke rodnog kraja.

Poljske studije i Afropab

Jutro pocinjem razgovorom sa Dunjom o poseti Berlinu, o obrazovnom sistemu u Nemackoj i o njenoj omiljenoj grupi Mando Diao, cini mi se. Znam samo da su jako popularni ovde i da imaju dobar hit: Dance with somebody, verujem da se vrte i tamo po Srbiji. Tesko idu ovi radni zadaci. Trazim nesto na netu i nikako da nadjem. Sto je najgore moze da se nadje odma, mozda za 5 dana a mozda nikad. Jedini problem koji se namece je sto dani idu a ja zelim da zavrsim projekat. Idem sa Oljom na kratku setnju jer i ona ima posla do guse. Oliver me je ispalio za trcanje, a mozda je i bolje jer je vreme uzasno. Idem na Rückenfit i bas mi prija. Kasnim opet na Nemacki a tamo intimna atmosfera. Malo ljudi, stegle bolesti. Ucili smo akuzativ i malo citali. Vratio sam se u CDC oko 1945 resen da pojedem pecenje od slave sto mi je spakovala Olja prekljuce, luk i rotkvice. Zovem zemljaka da mi se pridruzi ali nije raspolozen, kaze mora da pojede svoje zalihe. Mislim da je ovom recenicom obradovao Poljaka, koji ne odbija dobru klopu. Jedemo pecenje, sarmu ostavljamo za kraj a pricamo o junackoj istoriji Poljske i Srbije. Taman ja razvukao karte po desktopu i usao u problematiku kad Uganda zove na prijateljsko druzenji i pivo u obliznjem Afropabu. Ne obijam ovu simpaticnu inicijativu uz predlog da nastavimo i prosirimo primerima iz njegove zemlje. Nije bas guzva tamo i drzi se odnos 50:50 tako da ona fora sa sahovskim figurama ide u dobrom smeru.

Ispostuj me brate

Nesto sam se opustio, dal sat nije zvonio il ga nisam cuo neznam uglavnom budim se oko 0745, spremam pahuljice, brijem se. Stizem voz u 0824 i na faksu sam oko 0850. Vidim da se dele letci i na podu je kredom ispisano 1400. Spremaju se studentski protesti. Inace protesti su vec bili u Bonnu, Kelnu ali Dortmund zabacen i izopsten iz istorijskih dogadjaja reaguje mlako i sa zakasnjenjem. Ja nemam tu sta da trazim sem ispostujem taj aktivizam i tako dalje sve sto vole mladi. I dalje je frka oko kompajliranja, nismo uspeli da poteramo ali smo dokazali da ne moze ovako sto je ipak nesto. Imam zadatak da istrazim po netu kompatibilnost lejos kompajlera sa verzijam java VM. Bice zanimljivo, praksa se blizi kraju a treba pisati i izvestaj. Dobio sam jasan program minimal i moderate cilj. Na rucku cujem nesto kao: to je svinjet'na... Okrenem se i ljubazno pitam nesto na srpskom, riba me najzesce iskulira i ode na drugu stanu. Ima nas raznih. Do 1610 sam u kanc pa idem da produzim komplet za ucenje nemackog u biblioteku. Posle toga idem da kupim gace. Prilazi mi riba i pokazuje crvene muske bokserice na kojima pise Im your girlfrend i spominje engleski. Dok sam ukapirao da oce da joj prevedem jer nezna engleski bogami, bilo je gusto. Ja ipak vise volim klasicne stvari. Pada kisa ali ima raje u centru, vasar je i sve mirise na przene kobaje i vanilin secer, covek ne moze a da ne stane. Kupio sam bombone. Dok ljustim pomorandzu uredno u kantu prilazi mi stariji gospodin i kako sam ukapirao primecuje da aroma oplemenjuje ulicu. Kod Olje sam i samo sto je izvadila podgrejane sarme, pecenje i pitu od kiselog kupusa. Sarme su nenormalno dobre, mislim da skoro nisam jeo bolje. Gledamo Svetlanu Aleksic i Pejakovica u A3, slusamo Splavove ali najjaci je Cvijanovic da *be oca... sto je inace poseban i u jednom delu Balkana uobicajeni nacin izrazavanja postovanja prema necijoj majci.

Jedan dan na fakultetu

Pricam sa mentorom, jos ima sanse da se izvucem bez pisanja novog kod generatora ali moracu da nateram postojeci da radi. Pre podne mi prolazi u izvrsavanju prepodnevnih radnih zadataka. Na rucak idem ranije da pokazem Indonezankama koja je procedura u menzi. Dolazi i Poljak a pridruzuje nam se i Nemac koga znam sa odbojke. Popodne mi prolazi u izvrsavanju popodnevnih radnih zadataka, nema fudbala i nema odmora. U 1615 krecem na Sprechen kurs. Ima nas manje nego obicno ali dobra ekipa. Ucimo kako se narucuje hrana i pice i dobra je atmosfera. Gotovi smo do 1800. Posle idem u obliznji restoran da to isprobam i za divno cudu nesto sam uspeo da natucam. Narucio sam neke krompire sa kecapom i to veceram. U 1900 idem na Rückenfit i smejem se od muke dok radimo i pucamo. U 2000 upadam u salu gde se igra odbojka posto me je Olja ispalila za veceras. Trener me gleda i onda me vata za ruku i kaze nesto u fazonu: Ha, ha dosao na odbojku sa satom. Zahvaljujuci ovom nemilom dogadjaju i zakasnelom dolasku upao sam u petu od pet mogucih ekipa, vise zena nego muskaraca, al imam dobar osecaj jer se secam jos je Moric u Jelici pricao koliko zenska odbojka moze da bude zanimljiva. Pauziramo prvu partiju ali analiziramo druge ekipe. Ekipa je prilicno opustena a uopste nije losha. Lagano razbijamo i sa uzitkom jednog po jednog protivnika. Onda nam se pridruzuje i trener i to je vec odlicno. Inace igra se lagano, bez izivljavanja, eksponiranja, retki smecevi, vise taktika. Tusiram se u 2103, pogasio sam sva svetla na fakultetu, u 2119 sam u vozu i krecem ka CDCu. Lep dan kao tren.

Kopaccihour

Lezao sam malo duze u krevetu jer napolju padaju sekire. Setio sam se da mi je bio rodjendan i da bi bilo lepo da odnesem neku tortu ali gde da nadjem tortu. Koga drugog nego naseg Hausfatera priupitam za savet, nekako se slucajno zatekao dok sam skupljao ves iz susionice. Kaze Gut geschmecht aber zu tauer. Odem na trazeno mesto ni manje ni vise nego u Kaisersrasse. Uzimam tortu od jagoda. Prodavacica je sece i stavlja u kutiju, a prethodno stavlja nalepnicu sa monogramom na papir ispod torte. Sve to tako lepo nosim kroz metro i autobus. U autobusu dajem jednom zbunjenom brucosu koji se onda jos vise zbunio. Ostali se smeju. Nekako se ispostavi da je i moj komsija Poljak u istom busu i moram da ga pozovem da proba. Ispostavice se da je alergican na jagode ali napravice izuzetak samo zbog mene. To isto i sa cokoladnim kolacicima od Olje. Neverovatno. Torta je otisla za 10 min iako je prethodno kolega doneo svoju tortu i jos kuglof preliven cokoladom. Svi su odusevljeni tortom a ja sam najsrecniji iako je nisam ni probao jer nije bilo dovoljno. Neki nisu ni dobili jer su oklevali. Kasnije ce se saznati od prisutnih da me je mr Hausfater uputio u najbolju poslasticarnicu u Dortmundu, ali ja samo kazem da znam ljude koji znaju ljude ... i jedem koleginu tortu. Posto je lilo kao iz kabla nismo otisli u menzu nego preko puta, a ovi sto vole setnju po kisi mogu to naknadno da obave. Kisa rastura da to nije normalno ali uopste nije hladno. Ja se kao kreten natrontao i gusim se u kancelariji. Gusim se i na fudbalu i gubimo od AI tima. Nikako da kompajliram jABC generisani kod jos od proslog ponedeljka kada mi je mentor rekao da je skoro sve gotovo samo da iskompajliram. Otisao sam ranije nego obicno. Peglam kosulju, slazem opran vesh, idem u prodavnicu pa spremam tradicionalnu srpsku veceru za bracu iz Indonezije, spagete, paradajz, zacini, masline i vlaski sir. Zemljak doneo malo pite od spanaca sa fetom, salata iz Indonezije, Poljak nije kupio sokove i zbog toga mi pere sudove. Svi nesto oce da jedu kao pticice a onda im spomenem onu cuvenu Do you know what we do to the people who refuse to eat given food? Jedu i smeskaju se. Raspricali se do tzv Kopaci houra policijskog sata u CDCu nazvanog po nasem Hausfateru koji zakjlucava sve zajednicke prostorije u 2200 od kako su neki opijeni Francuzi divljali onomad. Nemam reci...

1440 minuta u Prestonici, rodjendan itd

Petak je prosao prilicno normalno, lep radni dan, sem sto je ovoga puta na odbojci bilo zanimljivije nego prosli put. Krenuo sam sa jednim Nemcem-Azijatom vrlo lepo skoro bez greske. Nije bilo mnogo guzve pa su nas razdvojili u dve grupe ali po jedan igrac pauzira jednan korak rotacije. Moram samo da napomenem kako tip sto vodi trening ima iskustva da izabere iskusan tim za sebe a ostavi nas boraniju da se uigravamo. Ipak na kraju smo ih dobili. Svratio sam do biblioteke da se raspitam za Vukove prevode koje sam narucio da mi donesu u originalu iz Bonna. E to ce stvarno biti ludo kad donesu knjigu koju je preveo Grim jos 1854. Uzeo sam nesto muzike i idem prvo u CDC. Treba da popakujem nesto malo stvari u ranac i idem da se preslisam sa Oljom i cimerkom za put.

Ustajemo u 0420 jer ovde se nista ne prepusta sluchaju, Voz polece u 0548 al mi smo na stanici 20 min ranije. Spavam skoro ceo put, sve do Spandau-a (mislim da mozda ima veze sa poznatim sastavom iz 80ih) predgradja Berlina, oko 30km od centra. Voz sada usporava znatno i mi gledamo sve te cudne prizore. Haubtbahnhof je u samom centru grada, ogromna zgrada koju mogu da opisem kao majku svih Haubtbahnhofova u Nemackoj. Realy huge. Visestruki kolosek istok-zapad se na dva nivoa sa razlikom od 30m ukrsta sa kolosekom sever-jug koji ide tako pod zemljom jos par kilometara. Na velikom platou jedina zgrada koja nije bila porusena je ambasada Svajcarske, i dan danas stoji. Za par minuta smo ispred zgrade Reihstaga, gledamo je sa ogromnog travnjaka ispred. Zgrada je veoma stara, vise puta porusena, sada sa dodatnom staklenom kupolom koja izrasta iz starog zdanja kao nova Nemacka posle '45. Iza zgrade na mestu gde je nekada stajao zid simbolicna kamena staza na trotoaru. Gvozdena zavesa prolazi na samo 15 metara od zgrade. Prolazimo pored Brandenburske kapije i nove americke ambasade, koja je vracena na staro mesto nakon ujedinjenja. Gledam tu neverovatnu ogradu i impresionira me njihova impresioniranost bezbednoscu. Desno od ambasade je Jewish monument, podignut u slavu i secanje na sve Jevreje ubijene na evropskom tlu. Zaista neverovatan spomenik, ogroman i u isto vreme opominjuci toliko snazno da se to ne moze opisati. 2711 kamenih blokova dugackih oko 2 i sirokih oko 1 metar tako precizno poredjanih i slozenih kako to samo nemacki mozak moze da izvede. Idemo zatim na mesto zvano Postdamer platz na kome je "puko" sto bi se reklo. Na mestu gde nije bilo ama bas nicega sem poveceg podzemnog bunkera iznad kojeg je cistina sada strce ogromne zgdrade da ti pamet stane. Malo dalje imali smo prilike da vidimo otvorenu izlozbu slika i dokumenata o Gestapo-u na mestu gde se gradi Muzej of Teror. Sledeca tacka je CP Charli, jedno od tri tacke na kojima je postojala komunikacija izmedju dve strane za vreme hladnog rata, meni najinteresantnija tema. Na tom mestu je muzej posvecen zidu (Berliner Mauer) i svim moguciim nacinima da se zaobidje, predje i na kraju rasturi. Ulazim u rusku zonu, neopazeno :) i nastavljam na sever do Unter den Linden glavne ulice siroke cirka 60 metara sa drvoredom po sredini. Berlinci drugacije izgledaju. Nekako su vise fensi i nekako vidi se da je to glavni grad. Inace ove ulice u centralnom Berlinu veoma su opasne. Opasne su po bankovni racun. Samo da kazem da je ulaznica za muzej 4 puta skuplja nego u Dortmundu i Bonnu a DVD sa srpskim filmom oko 100 puta nego u Beogradu. Najnoviji Ferari kosta oko 185 000 bez poreza. Na jos malo na sever u jednoj ulici sa imenom koje podseca na pomorandze video sam nesto zanimljivo. U jednoj napustenoj zgradi, tacnije u njenom dvoristu, umetnicka kovacnica i radionica za pravljenje metalnih skulptura od svakojakog metalnog otpada. To su prakticno ateljei i radionice istovremeno. U isto vreme cuje se brusilica i neki teski arapski melos a ja gledam i ne mogu da se nacudim. Sve to izgleda dosta divlje i umetnicki ali nema otpada u naokolo. Najcudnija stvar je to da je svo djubre lepo sortirano u kontererima ispred. Idemo zatim na rusku stranu i njihovu Crvenu Zgradu. Mesto se zove Aleksanderplatz i tu se nalazi cuveni takozvani "TV toranj" koji su rusi, veliki postovaoci TV kulture, sagradili jos daleke '69. i dan danas najvise gradjevine u Nemackoj. Sledi boattour po reci Spree a uz kuvano vino Berlin poprima jednu potpuno drugaciju vizuru. Mostovi, muzeji, istorija... sve prolece iznad i oko nas. Vecera u spanskom restoranu uz nemacko pivo, zatim poseta Reihstagu i pogled na noc iznad Berlina i ja mogu da kazem da bolji rodjen dan nisam mogao da zamislim. Putujemo i prosipamo pivo u jednom izdvojenom kupeu a u prostoriji do nas bracni par sa dvoje dece u posebno dizajniranom boravku. Deca pevaju i kukaju a voz sece nemacku ravnicu i noc 170 na sat.

U nedelju idem malo u setnju po centru nebih li nasao nesto da kupim za jelo posto sam ostao bez 'leba. Cinjenica je da nista ne radi cak ni zimski vasar u centru. Nasao sam lep crni hleb u poslednjoj prodavnici sa leve strane i sav srecan ga nosim kuci. Posle rucka odmaram i perem vesh, pricam sa zanimljivim Indonezanima, idemo posle toga opet do centra u potragu za kuvanim vinom i ostalim novogodisnjim carolijama ali sem lepe setnje nista ni ovog puta. Uvece smo Poljak i ja pozvani na veceru kod njih koja prolazi neocekivano dobro i pored mojeg konzervativnog ukusa po pitanju kuhinje. Uvek jedem radije nesto jednostavno nego alge sa dna mora i male ribe koje se tesko love ali ove su mi prijale. Gledamo po malo na TV poznati film o cuvenoj crvenoj nemackoj skupini iz 60ih. Sve u svemu fini neki ljudi ovi Indonezani.

Pirocanac i atomska bomba

Ah zahvaljujuci sinocnoj veceri, predjelu i dezertu organizam mi se mnogo bolje bori sa svim virusima i bolestima koje kruze oko Dortmunda. Mucim se sa kompajlerom od ranog jutra uz minimalan pomak. I ovo a i ONO ali slabo. Rucak pa pricamo o raznim temama, izmedju ostalog o jucerasnjem trcanju. Prospem ja onako da ako trcim 4 m/s i vetar duva u mene 4 m/s da bi trebalo da trcim u mestu. Svi se sloze ali to nije tacno. Dobro znam sta je vetar od 4 m/s a onoj juche je bilo preko 15 m/s. E al treba sad to i objasniti ali nemam kome. To mozda Ivana moze da odgonetne. Posle rucka Dunju sam zamolio da mi onako najsubjektivnije predlozi jednu stvar u Berlinu za videti ako uopste i postoji nesto interesantno :) u takvom jednom gradicu od 5 miliona dusa. Za mene je naiteresantnija tema hladni rat, Ameri i Ruje, sluzbe. Nista umetnost, nista kultura, nista pozajmljene stvari iz Egipta, nista. Lepo smo se raspricali, bas lepo. Odigrao sam jos dve partije fudbala gde me je mentor surovo porazio, stvarno ludo igra. Posle toga sam sjeb* jos jedno 50 gresaka tako da ih sada imam 44. U 17 sam otisao kod onog smesnog, a kasnije ce se ispostaviti mnogo jakog lika, na Ruckenfit, vezbe za kicmu. To ne da su dobre vezbe a pritom su i jake, bas mi je prijalo. Zbog toga sam kasnio na Nemacki dobrih 45 minuta, ali sam lako usao u fazon u drugom poluvremenu. U 1900 sam shvatio da je moja namera da idem u Biblioteku besmislena jer ne radi vishe i idem u CDC. Veceru spremam apsolutno fantasticno: rotkvice, luk, jaje kuvano, brndza, mleko, salama. Jedem pa mi se priduzuju zemljak i Poljak da gledamo Swarzekatze i ludog Dadana. Poljaka smo smestili do prozora i otvorili ga jer pokazuje simptome gripa sto mislim da mu se nije bas svidelo, ali mora se reci istina pa makar ona u prvom trenutku izgledala surova i teska. Mislim da nisu bas uhvatili sustinu ali film je dobro prihvacen kako od domace tako i od strane publike tako da se moze ocekivati njegovo skorije prikazivanje na velikom Bierfestivalu pocetkom iduceg meseca. Kaze Dadan: "Smrt je zauvek, nije vazno dal je umreo danas ili za tri dani!" Razmisljam koliko je popularan ovaj grip. Svi o njemu pricaju, to je nesto sto svi imaju... jeb* te ako me promashi bice mi nekako glupo :)

Volksmärrchen der Serben

Na posao dolazim tek nesto malo posle 9. Pogledao sam prognozu i poverovao da ce biti 15 stepeni i spakovao atletski komplet, kratki sorc i atlet majicu i tanku rolku za svaki sluchaj. Lagano gledam mejlove, saljem, chatujem, za promenu dosta pricam sa kolegom tako da prakticno nisam radio nista bog zna kako konkretno. Komentarisemo protestu u Kelnu i u Bonu (Komshinice, Komshinice...) i nemacki obrazovni sistem, sve do rucka. Inache danas je Schülertag ili dan kada srednjoskolci dolaze da vide fakultet i koliko je to u njihovom sluchaju moguce upoznaju se sa studentskim zivotom. Mnogo su smesni, srecni su i onako razrogacenih ociju bulje u nasu otvorenu kancelariju. Nesto komentarishu a kolega mi kaze da imam srece sto ne razumem nemacki i zatvara vrata da ih ne slusha. Razmisljam koliko ove srecne dece ce za par godina postati dosadni programeri. Mentor mi je zauzet i nosi ogromnu igracku da im pokaze. U stvari to je jedna logicka igra za koju se razvija AI na katedri. Posle rucka fudbal. Moj saborac, sa poljskim prezimenom, veoma borben, sto bi rekli "ostavlja srce na terenu" u sali stalno dobacuje nesto protivnickoj ekipi, ne bih da citiram. Na to jedan iz protivnicke ekipe samo dobacuje nesto "ah Polish..." To koristim kao povod da ga upoznam sa mojom omiljenom junackom narodnom pesmom "Marko Kraljevic i Musa Kesedzija" da bih mu ilustrovao kako Srbi kao narod u svojoj kulturi imaju ugradjeno postovanja prema protivniku:

...

Te raspori Musu kesedžiju

Od učkura do bijela grla;

Mrtav Musa pritisnuo Marka,

I jedva se iskopao Marko.

A kad stade Marko premetati,

Al' u Musi tri srca junačka,

Troja rebra jedna po drugijem;

Jedno mu se srce umorilo,

A drugo se jako razigralo,

Na trećemu ljuta guja spava;

Kada se je guja probudila,

Mrtav Musa po ledini skače,

Još je Marku guja govorila:

Moli Boga, Kraljeviću Marko!

Đe se nisam probudila bila

Dok je Musa u životu bio,

Od tebe bi trista jada bilo.

Kad to viđe Kraljeviću Marko,

Proli suze niz bijelo lice:

Jaoh mene do Boga miloga!

Đe pogubih od sebe boljega.

...

Ispricao sam mu i za istorijski presedan da jedan vojskovodja nakon pobede podize spomenik

pobedjenoj vojsci. Mi smo pobedili u sve tri partije al ipak nismo podigli nista. Posle sam mu

poslao i celu pesmu u originalu na srpskom. Pokusacu da nadjem Volksmärrchen der Serben

iz 1854. Vuk S. Karadzic. U poslu ima progresa, umesto 50 gresaka pri kompajliranju imam 100

ali bice bolje. Kako dan odmice ovaj ludi vetar pojacava a priblizava se 16 sati i Oliver me zove

na trcanje. Hladno, je trcimo brzo. Vetar toliko duva da u jednom trenutku u blizini zgrade

Matematickog fakulteta trcimo prakticno u mestu. Dve sekunde kao na masini za trcanje.

Strasno. Trcimo samo dva kruga (5 km) oko 24 min sto je pristojno za ovakvu stazu. drugi krug

za nesto malo iznad 11 min. Veceras Olja sprema veceru i na moj predlog luk je uvrsten u meni

kao srpski patetntirani brend za ovaj smesni grip. Zajedno sa cimerkom pravimo planove za

posetu prestonice u subotu.

Konzerthaus Dortmund

Jutro mi prolazi u pisanju vaznog E-Maila i ocekivanju da me mentor udostoji paznje. On je zauzet oko organizacije sutrasnje prezentacije ove katedre ucenicima srednjih skola. Za rucak u menzi danas raspolozeno je samo tvrdo jezgro "menzasa" sa katedre uklucujuci mene i jos trojicu. Onako informativno probao sam Tobasco sos i bas dok ga jedem i suze mi i oci a i nos razmisljam kako bih mogao da ga uvrstim u svoju apoteku. Jedan kolega mi prica kako je citao clanak o gripu. Clanak je kaze, o raznim narodima i njihovom pristupu problemu gripa. Kaze kako je u Srbiji jedan od pristupa beli luk i pita da li je to realno i koliko je istinito. Ja nastavljam u stilu, pa da u nekim krajevima ali podjednako je zastupljen i crni koji je ujedno i moj favorit a polako shvatam kako odsustvo covek-covek komunikacije i selektivan priliv informacija daje izoblicenja. Vracamo se i razmisljamo kako bi mogli da iskoristimo flajer za zurku za sportiste da popularizujemo nase trcanje sredom. Pricamo i o programiranju i predavanim kursvima na TUD i BU.

Sa mentorom gledam kod koji sam napisao i pokazujem mu uradjeno. Nema nikakvih zamerki ni pitanja i prelazimo na dalje planove koji su meni odavno jasni ali treba ih razraditi. Najbolja vest je da ako uspem da iskoristim nesto sto vec postoji, standardni kod generator koji su oni razvili, i primenim ga na ono sto sam ja vec napisao onda je prakticno sve napisano i samo ostaje da se sredi i napise izvestaj. Ja nemam sta mnogo da dodam i repliciram, ako je stvarno tako onda... Naravno bice petljancije ali resenje se nazire. Dobra partija fudbala gde mi objasnjavaju u sali da se u Nemackoj prica nemacki po ugledu na min ino poslova. Ja kazem kako bih voleo da pricam na nemackom ali ga na zalost ne znam i nakon jos jedne pobede vracam se za pisaci sto da sprovedem Mentorove reci u delo. U 1630 sam na Sprechenkursu. Bogami smo poodmakli, treba i to postizavati, sto bi rekli. Ne osecam neki grandiozni napredak jer ni ne ucim nista sem na casovima ali atmosfera je super, drustvo... a to je dobar nacin da se napreduje. Uostalom, ucenje jezika mi nije prioritet za sada. Zurim kuci jer idem u 2000 sa Oljom u Konzerthaus ali kako to obicno biva vozovi kasne kad se najmanje nadas. U 1819 umesto planiranog dolaska voza dolazi obavestenje da ce voz kasniti tj. dolazi u 1829. Ako taj kasni 10min onda se mashi sa sledecim i ja idem da proveerim da li imam mozda bus. Posto busa nema u sledecih 15min vracam se nazad nakon 6min u 1825 i na svoju zalost konstatujem da je voz upravo otisao. E tu ispizdim zestoko ne zato sto voz kasni nego sto me lazu, a to ne volim. Dok sam elaborirao svoju iznerviranost konstatujem da u 1829 ipak nailazi planirani voz a da je prethodni bio takodje jedan od zakasnelih. Stizem u CDC i zurno peglam svoju sivu kosulju u zajednickoj prostoriji za pranje i peglanje u podrumu dok Columbijka umesto da mi pomogne, barem sa savetima, uporno mi postavlja gomilu pitanja o Sprechenkursu.

Nisam stigao da se istusiram, obrijem, jedva da sam nesto stavio u kljun i krecemo put Konzerthausa. Inace sve je moderno sagradjeno i sam odlazak tamo predstavlja dogadjaj za sebe. Publika uglavnom starija ima i mladjarije mahom lezernije obucene. U osnovi je kao Kolarac, stim sto ima strmi parter i ima tri galerije. U pitanju je 3. Philkarmoniker konzert sa temom Orijenta a i sam dirigent je prezimenom reklo bi se jako upucen u tu tematiku. No bilo kako bilo konzert je bio pun pogodak, pogotovo drugi deo nakon pauze u kome su svirali dela P.I. Chaikovskog!

Bole i njegove kulinarske charolije sa B92

Nakon Bierseminara saznajem tuznu vest da je sledeca projekcija rezervisana za neki Bozicni nemacki film, da ide i zakuska uz to te da nema shanse da se pusti nesto moje. Naravno preptostavljam da je jako interesantan. Odmah reagujem da se otvori dodatni termin i u petak ujutro mi se odobrava. Naravno nezvanichno. Meni bi stvarno bilo drago da pustim nesto nashe da ljudi vide ipak malo nashe kulture a ne samo headlinesove o Miloshevcevim avanturama i turama iz 90ih. Suptilno mi ipak napominju da to bude original i da pokusham da okupim grupu zainteresovanih za neki drugi dan. Zavrsavam posao sa SIBovima i malo jos sredjujem detalje. Sve spremno za ponedeljak mentor mi dolazi sa bolovanja. Odbojka je lepo proshla, Olja me cheka i idemo kod mene na veceru. Spremam spagete, masline sam kupio; sir vlaski Brndza, sir nemacki Camembert i lepo Chileansko crno vino od Gage. Vecera za pamcenje i prigodan muzicki program.

Subotu pochinjem odlaskom u prodavnicu a zatim obilaskom obliznjeg second hand shopa. Cene su povoljne npr. kosulja 4, dzemper 4-8, pantalone 4-5, sako 10-15, kravata 0.5 ( i to one najludje iz 80ih!), jakna 10-15. Kvalitet je bolji nego sto moze da se nadje po normalnim prodavnicama, cene su odlicne, jedino sto nije novo a i kome treba. Sto reche moj prijatelj Shjor Sloba: "Dobra jakna i bash mi dobro stoji, pokojnik je bio moje visine!". Idem zatim bikeom do centra da kupim jos kredita jer sam pri kraju. U 1410 imam trku, Parklaufen u Westfalenparku najvecem i najlepshem parku u Dortmundu. Prakticno je na domak centra, juzno u precniku ima jedno 8km. Lepo je sredjen i ogradjen, ulaz se naplacuje samo 3E a moguce je kupiti godisnju kartu mislim za oko 45E. U parku se nalazi i cuveni Florianturm, TV toranj od impozantnih oko 300m pogotovu za mislim 80te. Trka nije bash najbolje organizovana iako je startnina 5E. Svi se presvlace u istoj (dobro to i nije toliko loshe) prostoriji, nema tusheva, nema programa. Mislim da je doduse tome doprinelo i tesko vreme. Naime kisha je padala tokom vecine kracih disciplina u kojima ucestvuju deca iz Dortmundskih skola sve do nashe trke od 10K. Inace imaju dve trke od 10K, jedna ispod 45min i jedna über 45. Pricham sa zenskom koja kaze kako nije u formi i planira da istrci oko 40. Hm, ja trcim ovu prvu u 1410 a to je über 45 kako samo ima kaze pa ne bih smeo da zhurim... Trka je prilicno teshka ima uspona, ima i padova (ne znam sta je gore) a ima i ovih drugih padova. Negde oko 7K, al brzo je proslo. U solidnoj sam kondiciji i zavrshavam za oko 48 min ali staza je tezha od one u Haus Herbede. Nakon trke vreme se poboljhava ali nema nikakvog programa i svi nekud zhure tako da sam zveknuo jedan Alcoholfreiradler i odpedalao nazad. Nalazim se sa Oljom u gradu i idemo kod Grka na tople sendviche. Specijalitet kuce je sir, salama, shunka, tunjevina, majonez i z. salata. Dok cekamo ja pitam radnicu da li mogu da spustim stolove i da sednem. To vidi gazda i odmah se zainteresuje da krene u neobaveznu konverzaciju. Pita me odakle sam i na moju zemlju odgovara sa gut. Mogao je da baci neki uzo uz to ali osmeh je ipak jevtiniji u ostalom videcemo jos mu dajem fore da se iskupi.

Nedelju odmaram i spremam rucak za mene i Poljaka. Zacudio me je kad sam ga video oko 12 kako josh lezi u krevetu a nije otisao u crkvu pa sam resio da izadjem choveku u susret i spremim ruchak za obojicu. Cenim u gadnom je problemu. Fala bogu nije bilo nista posebno samo je legao kasno i ide na vechernju misu. Moj prvi "pirinac a la bruder Vlada" kuvao se dobrih 45min. Onda sam mu dodao malo povrca, vec skuvanog, iz konzerve... tunu... i sve to upropastio sa meshavinom italijanskih zachina. Odvalili smo se posteno. Kasnije idem kod Olje na kolache i chaj. Prichamo i gledamo ludog Crnog Gruju i kamen mudrosti. Dan je kao stvoren za biti u kuci.

Danas me stiglo sve zajebavanje od vikenda i jedva sam se dovukao na posao. Uzeo sam da citam nove stvari posto sam sve odradio i to ide sporo kao i obicno. Gledam u ekran ali ne mogu dugo. Manje vise ceo dan sam chetovao na google-u i tako pregurao dan. I mentor mi je nesto loshe i danas nije stigao da me opsluzi. Ja mu kazem da ce i on biti odgovoran ako ne zavrsimo ceo projekat al nije mu do zajebancije stvarno jedva i on gleda na oci. U sustini i njemu je u interesu da sve zavrsim jer je to deo njegovog PhD tako da sutra ochekujem nove zadatke. Dosao sam kuci ranije i spremio moj omiljeni lekic protiv svih znanih bolesti uklucujici i SIDAu: luk, sardinu i limun. Uz to i chaj od koprive i vec se bolje osecam. Zezam se sa Turcinom i preprichavam mu Crnog Gruju i kamen mudrosti...

Poslovna komunikacija

Ima dana kad je guzva i frka na poslu ali ovaj nije bio taj. Bio sam nesto ranije na rucku u fensi restoranu preko puta. Restoran je u sklopu Medjunarodnog Fakulteta za menadzment i potpuno je organizovan u jednom takvom snobovskom maniru. Providni lift u centru, zgrada polukruznog oblika itd, itd. Za hranu sa druge strane ne bih mogao da kazem nista lose. Odlicana musaka od prokelja, zapecen krompir sa prelivom i ajne kleine salad. Jos onako fensi odozgo pokriveno plasticnim kao poklopcem. Saznao sam da Nemci ne vole prokelj i da su skoro promenili kuvara. Obe stvari su povoljne za mene. Posle rucka setamo a kad sam se vratio zive duse nema. Popodne je Bier seminar i sklupljaju se narudzbine. Ovoga puta sam dobro obavesten. Izlazim oko tri da svratim na berzu poslova i oci u oci sa iskusnim HR strucnjacima probam da saznam kakve su mogucnosti za posao. Teska artiljerija na obe strane, konkretna pitanja i diplomatski recnik. Evo primera:

My German is not fluent.....nemam brate pojma nemacki

I have expirience in PLCs from Siemens and ABB.... Kvasac nam je nesto dao da se igramo, pre x godina

In our company sometimes there are accidental conditions so good command German is desirable...ne znas nemacki, kod dj* trazis kod nas.

We are oriented to the customers and giving expertise....nemamo nikakvu proizvodnju nego mazemo musterije, naravno na nemackom.

Our company is international and if it is situation that one of employes is not German speaker we all switch to English....ma rade i Indijci i Kinezi dodji brate Srbine....

Please send your CV to this adres... ti si 300ti student sa kojim pricam danas i tako sam smorena da ti objasnjavam.

Please visit our website and find information there ....nemamo posla, ne zaposljavamo nove ljude, firma je u skripcu, nemam pojma zasto su me poslali ovamo al mozda nam krene kad se malo izreklamiramo kod studenata.

Sa druge stane bilo je i nekih pozitivnih kontakata ali otom potom.

Bierseminar je bio dosadan do bola. Film je bio totalni promasaj, ja ne mogu da verujem da se ljudi kidaju na tako glupe fore. U stvari mogu, pio sam Radler. Koj me.... da pijem Radler. Neznaju oni sta je film al polako...

Decije bolesti

Posto sam vec nekoliko dana jeo kolace mog kolege, juce sam mu to priznao, pokajao se, sinoc otisao da kupim, i jutros doneo da ga iznenadim. Meni je mnogo vazno da ne propustim rucak danas jer je na programu sarma. Njihova varijanta je hevi i nema uopste pirinca. Nema ni suve slanine i prilicno je dosadna, ali je ukusna. Vracam se posle rucka i imam sta da vidim. Jedan od kolega je polomio jednog igraca na stonom fudbalu. Sve je odsrafio i propisno zalepio super lepkom. Zbog mnogih koji su bili sumnjicavi povodom te njegove akcije postavio je na Doodle glasanje (ja mislim da samo ova katedra koristi Doodle u celom svetu). Pitanje se odnosi na to koliko ce partija doticni nesrecnik preziveti. Odgovori se razume se grupisu na "nijednu" ali ima i onih koji smatraju da ce ako malo pozivi i prelezi "decije bolesti" uspeti da doceka starost. Ja sam stavio na 1 jer su oni koji igraju prvu partiju stavili na "vise od 10". Zanimljiva mozgalica a sve u svemu "so far so good" izdrzao je danas 6-7 bogami zestokih. U 1600 trcim sa Oliverom i saznajem da je jedan nas kolega uspesno prelezao tzv. schweine grippe i evo danas ponovo, kao i pre te dve nedelje, uvek sa nama bio na rucku. Dok trcimo neki balkanac ili nespretni vozas hoce da nas isece na pesackom, a ja bih mu pozdravaio i oca i majku sa obzirom da mi jos trebaju moje noge.

Kod Olje idem na caj i malo domace atmosfere. Cimer Poljak mi konacno vraca opkladu.

Razmisljam kako sam u Srbiji u vecini situacija u drustvu tolerantnija i umerenija strana a ovde nekako po prirodi stvari obrnuto i u tome ponekad uzivam.

Nemci pocetnici

Dortmund danas bas lici na sebe. Zapatila se kisa od ranog jutra i ceo dan pada. Starosedeoci kazu da je dobro uhvatila ritam i da ce verovatno padati nekoliko dana/nedelja.

Moj projekat opet lepo izgleda i opet moze da se uploaduje nakon "sitnijih" prepravki. Napisao sam vecinu SIBova. Dan mi prolazi nekako brzo sto i nije tako cudno obzirom da sam dosao nesto posle 09, al ipak brzo. Malo kasnim na Sprachenkurs ali me braca i sestre Nemci pocetnici cekaju da ucimo nove lekcije. Jako sam umoran ali nekako uspevam da odrzim paznju, makar do poslednjih jedno 20 minuta. Kisa i dalje trcim posle casa trcim sa Turkinjama do S-Bahna i stizemo u minut. Zatim idem do biblioteke, pa u prodavnicu. Onda stavljam vesh na pranje i kuvam jaja. Za veceru je svinjsko pecenje koje je prevalilo put od 1900km pre nego sto je stiglo do mog stomaka. Dobro ide uz kuvano jaje i luk a Nikola mi pripomaze. Pita da li imam jos luka. Sa druge strane i odmaze sa oblandama koje je doneo iz Sprochöfela. Skidam ves, stavljam ga na susenje, perem sudove i dan ode. Doneo sam iz biblioteke fantasticnu Bar music, samo klavir...

Brzo zivim, cak i brze nego u Beogradu.

Balkanizacija Nemacke

Mnogo sam umoran od puta, hrane i pica al sta cu ponedeljak je i moram da ustanem. Jos da dodam da sam lose spavao, pobegao mi je voz, pa autobus. Kisni ponedeljak i svi su nekako skenjani. Niko da se ozeni, porodi ili barem rodjendan pa da ostavi neki kolacic u kuhinji.

Pisem svoje SIBove i opremam robota za buduca dostignuca. Uskoro cu zavrsiti pisanije pa onda se bacam na kod generator. Na poslu sam do 1631 a onda busom do S-Bahna. Sada gledam da putujem tako jer je znatno brze ali zahteva dobru sinhronizaciju jel ide svakih 20min. S-Bahn je najslicniji obicnom nasem vozu i stanice su mu na par kilometara.

Vecernji sati i Oljin poziv na veceru sjajna su prilika da se opet osecam kao car. Jedemo prebranac, na makedonski nacin, suvo meso i domaci sir, dok Nemcima drzim predavanje o slivovici. Zatim prelazim na pricu o crnom vinu i drugim egzistencijalnim temama sa kojima se suocava covek danasnjice. Koristim priliku da upoznam sagovornike da je narodnom pesmom "Nadznjeva se momak i devojka" Srbija odavno zakoracila u emancipaciju i seksualnu revoluciju, i tako jos dugo...

NADŽNjEVANjE

Nadžnjeva se momak i devojka:

momak nažnje dvadeset i tri snopa,

a devojka dvadeset i četiri.

Kad uveče o večeri bilo,

momak pije dvadeset i tri čaše,

a devojka dvadeset i četiri.

Kad ujutro beo dan osvanu,

momak leži ni glave ne diže,

a devojka sitan vezak veze.

Balkanski mix

Petak je poceo nekako nenormalno. Prvo mentor mi je dosao da kaze kako sam pobacao nesto sto ne treba na repository preko tudjeg koda i ne samo da sam pobacao nego sam ostavio i komentar! Glupo je da se izvinjavam pa sam rekao nesto u stilu "nece se ponoviti". Skinuli su mi privilegije da mogu da pisem bilo sta sto nije u vezi sa mojim projektom i tako resili stvar. Na moj predlog (inace Oljin savet) da platim pivo svima koji su osteceni je propao uz velikodusan osmeh mentora i opasku First time it is free... Drugo dva puta sam rucao, prvo sa Oljom u menzi, a onda se ispostavilo da idemo kod profesora na rostilj. Lepo vreme oko 10 stepeni, rostilj, prepecen hleb premazan neki zelenim bezalkoholno pivo i pivo sa ukusom limete. Svo vreme se pitam da li pijem pivo ili sok!? Rostilj malo okrvavljen ali kapiram tako je to ovde. Sa profesorkom pricam o nasem alfabetu i o Vuku Karadzicu, Potstdamu, Beogradu i Torinu. Slicnosti ima a razlike nisu interesantne. Zanimljiva su joj nasa slova pogotovo cirilica. Pijemo i rum razblazen sa toplom vodom sto dodatno podgrejava atmosferu, a onda zurim na odbojku, sve nekako razmisljam kako ce mi to pomoci da budem tolerantniji ka svojim i greskama saigraca. Ispostavice se da sam bio u pravu vrlo brzo jer nikako da smecujem kako treba, dizanje nije radilo a i upao sam u jednu nesrecnu kombinaciju sa levorukim Turcinom koji misli da je Papi, valjda se tako zvao onaj cuveni Italijan. Nakon poraza ostaje jos da se istusiram, vratim knjige u biblioteku i kupim karte jer voz polece u 1958. U Bielefeld, grad u kome zivi sin dobrog prijatelja mog oca iz Mosne sa svojom porodicom, stizem oko 2005. Docekuje me bielefeldski Nikola Kojo doduse bez Chrayslera. Nakon vecere idemo u posetu takodje nasim zemljacima takodje iz Mosne. Uz pice i pricu, uz poneki komentar na pevacice sto sijaju iz nekog tankog televizora, koji nema zadnji deo vece prolazi i pocinje noc.

Subota je sporski dan, to shvatam jer prvo idemo u fitness centar. Inace oni koji me znaju mogu da potvrde da nisam ljubitelj teretane, znojenja i mrstenja pred ogledalom ili ti body bildinga kako se ranije govorilo " covek trenira dizanja tegova". Od svih tegova najinteresantije je bilo da trcim po traci i uradio sam jos par vezbica za ledja, sklekove, zgibove i trbusnjake. Ceka me lagani rucak sa posebno pripremljenim barenim povrcem, iliti specijalitet kuce, tuna, masline. 1715 vreme je da se ponovo uzmu patike i svi coporativno krecemo na fudbal. Kazem to jer u putu slusamo najkvalitetnije melodije turbo folka, pocevsi od Splavova, preko Halid Invalid Harija do Brace bez ...(ovo ne zelim da pominjem). Moj fudbalski moral i maco komponenta rastu i potpuno spreman ulazim u mec oko 1800. Inace mali fudbal igra se na terenu u zatvorenom, vestacka trava. Dva terena. Na terenu pored nas grupa odraslih i klinac sa trenerkom na kojoj u nesto malo izmenjenoj formi pise jedna od najskupljih srpskih reci. Oni su ljavovi a mi nosimo dresove Zvezde, Partizana i nase lavovske reprezentacije. Posle fudbala tusiranje i vajtsner pivo, koje meni nesto bas tesko ide ali valjda to ide sa godinama staza (u Nemackoj). Obicaj je da koga pozove zena plati turu pica i svi se nadaju da nece biti te lude srece. Za veceru opet okupljanje. Godisnjica braka je odlicna prilika za to a rostilj svedoci da je srpski muskarac pravi izbor jer ne bezi od kuhinjskih poslova. Opet onaj tanki televizor o kome sam vam pricao i opet jedan od kazu mi 10ak kanala sa nasom muzikom a ima svega od Divljih Jagoda - Motori, pa do Tanje Savic i ostalih zvezda.

Nedelja kao dan za predah ali u satnici imamo jos dosta toga. Kupujemo zemicke koje jako podsecaju na nas hleb samo su manje i zovu ih nekako Brotjen. Idemo na lepu setnju do flymarketa putem koji prolazi kroz jedan park sa jezerom, teren na kome se igra fudbal leti i bastu u kojoj se posle tog istog fudbala pije hladno pivo. Kupio sam crno zute navijacke rekvizite mog voljenog gradskog kluba, jedan radio budilnik i jedan Casio palmtop i sve to za 5€. Video sam i Tektronix katodni osciloskop slican jednom koji sam koristion na institutu kad smo podesavali antivibracioni sto al ko da nosi 10kg elektronike iz proslog veka. Beograd ima Kalemegdan a Bielefeld Sparenburg koji sa koga se pruza odlican pogled na ceo grad. Da budem iskren ovaj strmi zamak vise me podseca na Kninsku tvrdavu. Popodne u kuci bake i deke koji tek sto su se vratili iz Srbije. Jedemo vlaski sir, kacamak, proju, corbu, podvarak i naravno pecenje. Rucak prija a pogotovu prica.

Moji zemljaci u Bielefeldu lepo zive. Ja ovde vidim mogucnost da se posteno radi i pristojno zivi. Vidim i teskoce i mislim da mogu da ih prevazidjem. Osecam da se menjam.

Niko ne zna sta to sija

Danas je i ovde zahladnelo i od jutra pada kisa. Ipak sve je to jos podnosljivo nema ni z od zime. Iskoristio sam ipak priliku da probam tzv. "Bad weather tea" sto ga donosi jedna koleginica sa severa Nemacke iz cuvene pokrajine Slezving-Holstajn, koja je nama u Srbiji poznatija po ovoj drugoj reci i po istoimenom pivu. Caj je mesavina svih zivih biljaka i stvarno je mocan, nije ni cudo sto ga tako zovu jer stvarno je jak i dobro dodje u nevreme. Ovde je pre neki dan kafe masina kaput, nakon sto je digitalni brojac izbrojao malo preko 30000 soljica kafe. Bio je skup, ali vredelo je. To je nesto poput Mercedesa medju aparatima za kafu.

Pisem jedan po jedan SIB i komentarisem i dodajem dokumentaciju, sve po protokolu. Idem kod brace na sarmu al to sto sam dobio u tanjiru vise je licilo na razocarenje. Sest nekih sarmica od vinovog lista, bez mesa, velicine pa manje od malih cevapa (!), sve onako lepo ukraseno sa nekim povrcem i zacinima ponegde cisto da prekrije prazninu tanjira. Otprilike tih sest sarmi se rasirilo po tanjiru kao 100g parizera. Najeo sam se zato hleba, tj. pogace koju sluze uz neki ljuti sos. Toga sam se jedva najeo. Swarzekatze nije pobedio pa razmisljam na glas o Undergroundu. Malo sam ga izbegavao zbog jeli konfilktne teme, al kaze mi ljudi da su navikli da su Nemci u filmovima negativci i da to nije nista novo za njih. To me je bacilo u razmisljanje, neko vreme. Promasio sam termin u Sprechencentru i otisao sat ranije, tako da sam svratio do sale da pogledam kako izgleda Ruckenfit. Nije lose, neki tip malo smesan vodi nesto izmedju istezanja i vezbi snage ali sa akcentom na opustanje kicme i pravilno drzanje. Hteo sam jos ranije to da pohadjam jer dosta sedim a to nije dobro. Videcu da odem sledeci utorak. Inace platio sam smestaj odmah sinoc, cim sam podigao stipendiju. Volim da teske stvari da cujem odmah i resim odmah.

Ne znam jesam li vam pricao kako sam lecio Poljaka sa prazilukom, dao sam mu da pojede onako ziv, i evo dva dana je proslo, ne zali se. Docekao me je sa osmehom na licu, nisam mogao da ga ne pozovem na veceru, tj. da spremim spagete za obojicu. Slusali smo Maljciki-Idole i malo Bregu, a onda sam zvao Ivanu onako slucajno :) pa sam joj cestitao rodjendan i otpevao Mesecinu.

Kisa pada - koga briga

Danas se osecam kao da sam ovde godinama a u stvari to su samo 4-5 vikenda otkako sam dosao. Neki me pitaju kako sam se snasao, neki kada se vracam a tu su poneki sto me pitaju da li se uopste vracam. Ljudi citajte blog sve pise. Dosta sam upoznao ljude sa nasim obicajima, stalno im pricam te ovo te ono i onako razmisljam da ako ne dovedem nekoga u Srbiju nista nisam uradio.

Danas sam dosao na posao 0800 sto je zacudilo pojedince. Mogu samo da kazem bice jos iznenadjenja, a oni koji me znaju mogu to i da potvrde. Sad kada imam konkretan posao pred sobom, sada je druga prica a i tu sam na pola puta i polako pocinje priprema za zavrsnicu. Idem u sekretarijat da podignem stipendiju, prethodno sam se konsultovao mejlom sa centralom i kazu mi ales klar. Manji problemi sa papirima ali konacno ih pronalaze sto omogucava isplatu. Iako ne razumem nemacki skapirao sam da fale neki papiri, a na kraju se ispostavilo da su to originali koje ja moram da potpisem i koji se dostavljaju u centralu. Inace zena je vrlo ljubazna u granicama procedure a zanimljivo je da mi je zapamtila prezime. Idemo na rucak zajedno i cekamo neke, a onda ti isti sednu za prvi prazan sto dok mi ostali trazimo sto za vise ljudi. To me nervira. Trcanje me opusta. Dok trcimo smisljamo kazne za zabusante i one sto zaboravljaju opremu. Ja predlazem da piju pivo iz patike, ali mojim trkacima to i ne izgleda kao neka opasna kazna, sta vise za neke je to izvanredna prilika. Kroz pricu i oko univerziteta prodje sat vremena.

Vece provodim u kefeu na fakultetu sa devojkom sa nasih prostora koju sam slucajno upoznao, zgrada do mene. Bas provodim. Inace pada kisa ali nekako je ne primecujem.

Brate srecan ti Geburstag!

Telefon nije uspeo da me probudi jer je baterija vrisnula, tako da sam se lepo naspavao. Bio sam na faksu oko 0930 sto je iznenadilo kolegu u kancelariji, ali izvukao sam se na foru "da mi je riknuo akumulator". Kamo srece. Drndam po netu i pisem svoj prvi SIB i adapter za njega. Imam sablon i solidno upotstvo na wikipediji tako da ide nekako. Sa kolegama na putu ka menzi komentarisem dobijanje sportske karte i ubedjujemo jednoga da nam se prikljuci na trcanju sutra. Jeo sam neku lazanju ali spremljenu od obicnih makarona i bila je odlicna.Posle podne konacno sam napisao svoj prvi SIB i uspeo da to uploadujem na repository. Sta ces vise od zivota? Idem na kurs u sprechencenter i bas se zabavljamo, mada osecam umor i jedva pratim. Koja je prednost bre nama Evropljanima u odnosu na ljude sa dalekog istoka i afrikance. Nevidjena. Posle toga trebam u biblioteku ali nemam vremena. Idem na picu sa zemljakom u Pizza Hutt, 7E 'all you can eat'. Ja i nisam mogao puno, ali je bilo ukusno i bas sam se najeo. Bilo je dosta luka i slanine, to me je zasitilo. Oko nas neki klinci se ponapijali prozivaju konobaricu. Nazdrali se ono sredine a okrajke ostavili kao ona deca sto nemaju apetit pa jedu samo sredinu leba. Pijem pivo jer mi se moze a brata zovem da mu cestitam rodjendan. Prvo zovem sestru al ona me potseti da je njen sutra pa se onda dosetim da zovem brata rodjenoga. Zovem tako, zovem i moje drage Burculovice i takomi prolazi ovaj zanimljiv dan.

Sportkarte

Dobro sam se ispucao u petak, izdjuskao u subotu i navozao u nedelju ledja me jos cepaju a treba ustati. Ponedeljak me vraca u petak i u moje pustolovine sa jar fajlovima, mavenom i dependency-ijima. Za sada jos imam sta da citam i na svu srecu to nije na korejanskom ali mogu da kazem da me je mentor bacio na muke sa ovim okruzenjem. Na to on odgovara: Goooood, you're gonna learn something! i smeska se po ceo dan. Danas sam imao i posetu na visokom nivou. Po prvi put otkako sam dosao bio nam je sef u kancelariji. Na svu srecu nije mene ispitivao, ali doci ce i taj trenutak i ja moram biti spreman. Voli covek tako da dodje kod nekoga i da postavi pitanje. Posle rucka otisao sam u Hochschulesport da probam licno da kupim sportsku kartu. Inace karta se kupuje online, preko racuna koji imaju svi studenti ali ja nemam i zatim se stampa na printeru. Nakon sto me je slucajna prolaznica ubedila da ne treba da verujem Google Earth-u vrlo lako nalazim trazenu zgradu. Vidim da je to to i na ulazu izlazem situacuju sekretarici. Nema bas puno razumevanja cak me gleda sa nevericom i pokusava da me zbuni iako sam siguran gde mi je zgrada i da to nije Tehnologiezentrum. Birokratija teska. Ipak, odgovor je tacan i salje me kod svog sefa, tj. direktora Hochschulsport TU Dortmund. To je vec druga prica. Covek me srdacno prima sa How can I help you? Ja mu objasnjavam sta radim, da sam igrao u petak, da bih hteo i dalje ali kako nemam novca da platim cenu za goste (50), te da ako postoji mogucnost platim studenstku (10) bio bih jako srecan. Nakon pominjanja DAAD i pokazivanja papira on mi odobrava da se registrujem kao student a da placanje izvrsi neko sa moje katedre. Covek sasvim ljubazan i izasao mi u susret uz malo improvizacije ali ni u jednom trenutku nije odstupio od interesa i obaveza svoje funkcije. Takvi ljudi me oduseve i to su detalji koji mnogo jace stvaraju pozitivnu sliku o nekoj zemlji nego sta ti ja znam neke tamo kampanje na CNN ili price i pricice. Popodne sam preskocio fudbal da bih mogao da poradim jos nesto. Ostajem sam sa tetkicama ali bolje je da krenem. Planirao sam da perem posteljinu, al nije mnogo prljava :)

Haloween

Sa Hbfa krecemo prema Wittenu. Nastavljamo autobusom kroz vijugave ulicice, izlazimo iz urbane zone i ulazimo u predgradje. Sve kuce pod konac. Nastavljamo drugim autobusom a sad vec odavno to i nisu predrgradja. To su mali gradici, potpuno zasebni. Idem u Sprochövel kod zemljaka iz CDCa da pojedem nesto biolosko i da se ispricam sa njim i njegovim roditeljima. Na meniju je domaca pileca supa, becka snicla djuvec i lenja pita. Vreme brzo prolazi u prici, u odlasku preporucujem im da pogledaju cuveni Markovicev film Tito i ja. Oko 1930 ponovo sam u CDCu i spremam se za izlazak. Veceras je Heloween, sto ima znacajnu konotaciju kod Nemaca. U opustenom pabu preko puta jedan starosedalac nakon sto nas pita da li smo Poljaci, objasnjava nam da do pre 20 godina niko nije slavio HW. Sankerica nam objasnjava kako na taj dan, a inace kaze ceo novembar je zajeban (!), duhovo uzimaju dusu ljudima koji nisu maskirani. Nemaju sljivovitz pa pijemo pivo. Dok slusamo Nenu i HW praznicne pesmice objasnjavaju nam da je ovo pre godinu dana bilo mesto samo za LBGT ljude. To ubrzo postaje jasno kao dan kada dva T nakon sto su se presvukli u kuhinji prolaze kroz sank i odlaze na neko drugo mesto. Objasnjavam im da to u mojoj zemlji nije bas mnogo popularno, a oni meni kako je Nemacka slobodna zemlja i kako je sve to zabava. I nama je zabavno ali plan je da idemo na drugo mesto. Dok placamo gazdarica kroz salu komentarise sto smo Srbi i proverava novac koji joj dajemo zubima. Idemo u Nightrooms, mesto u centru sa tri scene i dress codeom. Proveravaju nam cipele kao ogledalo boniteta i spremnosti da ostavimo kintu u njihovom klubu. Izleda da sam ovoga puta izgledao fensi. Nemacke diskoteke, sem mozda po muzici, skoro da se ne razlikuju od nasih. Enterijer, eksrterijer, imobilijar a i mobilijar. Bilo je zanimljivo.

Nedelja je sunce zove da se ide napolje. Samo 10 stepeni i 4Bft, ja, bicikl i put za Unna-u. Na raskrsnici srecem jos jednog kolegu biciklistu koji je voljan da mi pokaze stazu. Namesta svoje fensi cipele u pedale i kaze prati me, a ja onako u sali: E nemoj da zuris. Kasnije ce se ispostaviti da nije bilo mesta humoru jer covek prelazi 90000km godisnje. Samo je sreca sto vozi offroad bic pa mogu da ga pratim. Prica mi da postoje vikend ture, da njegova keva od 70g prelazi 40km, devojka 70 a on 110km. Imao covek na koga da povuce. Dok vozimo navodi me na svakoj raskrsnici rukom da skrenem, pokazuje mi staklice na putu itd. Profi. Unna je na istoku od Dortmunda a ispod nas su ugljenokopi. Kako malo neki tunel propadne tako, bup, nikne novo jezero objasnjava dok mi pokazuje jedno od njih. Zatim se razdvajamo i ja imam jos 6km do Unne. Promasio sam biciklisticku stazu a onda sam se jos i pogubio po gradu. Imao sam plan da obidnjem centar, ali posto nisam uspeo da ga nadjem, a vreme je postajalo sve gore odlucio sam da se vratim. Istim putem, dosao sam do okretnice metroa U43 i sav srecan, nakon sto sam proverio kod vozaca usao sa biciklom i seo. Tako se i zavrsava moja danasnja bic tura a nakon sto sam stigao kuci pocinje

Borusija pobediti mora

Snalazim se sa mojim novim zadacima, radi guglovanje za greske koje dobijam. U principu nisam ja nista novo izmislio. To se desava meni desava se ljudima sirom sveta. Bar sudeci po greskama sa kojima se suocavaju: Svi ljudi su judi su jednaki pred Bogom i Eclipse-om. Anna skuplja predloge za filmove za sledeci BS. Skupljaju se predlozi a onda glasanje doodle.com pa ko pobedi. Ukoliko bude izglasan Schwarze Katze Weisser Kater bice prvi kontakt mojih kolega Nemaca sa nasom kulturom. Pre toga podrobno cu im objasniti da pripadnici romskog naroda koji dominiraju u ovom (a i svim ostalim) Kustinim filmovima nisu jedini i autohtoni stanovnici zemlje Srbije. Oliver mi pomaze da nadjem postu na faksu. Treba da kupim pismo i markice da posaljem karte u Bonn za refundaciju. Dan je divan. Krecem sa posla oko pola 4 da se nadjem sa Nikolom i idemo na odbojku. Nismo kupili sportske karte ali idemo prvo da vidimo kako ljudi igraju. Ako su mnogo slabi, ili ono drugo bolje da ne bacamo pare. Jedno sat vremena tip koji vodi cas trazi od nas da radimo prstima, cekic sve osnovne elemente, nebi li nas onda podelio u 4 ekipe koje ce se smenjivati na 10 minuta. Perfektno. Moj zemljak ne misli tako. Usled ne koriscenja noge mu otkazuju poslusnost i pada na pod zbog jednovremenog grca u obe potkolenice. Ja jedini skacem da mu pomognem, svi ostali gledaju. "Ili ustaj ili se sklanjaj", prirodna selekcija radi bez greske. Nekako se prigao i otisao na klupu. Za to vreme ja sam odigrao tri odlicne partije i jedno tri puta dobro zabio. Ovo cu nadalje koristiti. Naravno imaju tus. Treba da kupim sportsku kartu, to ce biti zanimljivo. Veceras igra Borusija, svi su na nogama, ako ponovo izgubi to ce pokrenuti veliku debatu u gradu, a mnoge zene ostace uskracene za zasluzenu paznju. Pitao sam neke navijace da mi prodaju plasticne case kao suvenir. Kazu 1.5E! Hm, jesam stranac, al nisam glup.

Kratak kurs svega & svacega

Dan pocinje ujutro a od samog pocetka vrlo je maglovito. Malo je hladnije, ali nije strasno i dalje su to jesenje temperature. Imao sam jedan brzi kurs svih mogucih pluginova koje cu koristiti sa objasnjenjima kako da implementram klase za pojedine funkcionalnosti leJOS biblioteke. Sabloni su jasni imam vec neke putokaze, fje koje su napisane ranije i koje treba napisati na novi i ujednaceni nacin sa ostalim bibliotekama jABCa. Mentor samo pici, jedva da sam ga pohvatao a onda dolazi trenutak face to face sam projektom. Idemo u Divan, ali "sofer" u H-Bahnu se istripovao i naterao nas da napustimo vozilo jerbo mora za garazu, tako da smo ti mi lepo brale pesaka kroz sumicu koja razdvaja severni od juznog dela kampusa. Dok smo stigli kod brace Turaka ja sam odavno premro od gladi. Vracamo se peske sto koristim da upoznam kolegu sa katedre da sa Turcima delimo 500 godina istorije i 75 % hrane, mada nekako u tom jedinstvu oni su bili nekako dominantniji. Pricam mu sve i svasta o srednjem veku, danku u krvi i sugerisem da procita Andrica. Iz njegove price zakljucujem da ono sto su Turci radili po Balkanu malte ne isto radili Britanci po ostrvima. Popodne mi prolazi u pokusaju da rekonstruisem sve sto je mentor izracio za nekih 1.5h. U 1730 imam kurs nemackog i to mi prolazi brzo i u zajebanciji. Imali smo neku pitalicu pa svi namerno postave pitanje tako da je odgovor negativan... meni to dosadilo pa obrnem i nasamarim jadnog Indij(an)ca. Svi smo zajedno pukli od smeha.

Trcanje po kampusu na plus 16

Vreo dan, skoro 16 stepeni al sta da se radi. Kazu mi da su to poslednji trzaji pred kraj oktobra i da sledi normalno vreme, tj. hladno i kisovito. Guzva danas u prevozu, vozacica komentarise na glas, ja se smeskam, ne razumem reci ali je kapiram. Danas ne radim previse, mentor mi pomaze da podesim okruzenje i pokazuje neke fazone. Mnogo je brz i zna sve. Kazu mi da nema error poruke koju nije video i po ceo dan se smeje i zajebava. Dunja mi pomaze da narucim knjigu iz biblioteke. Daje mi odrednicu pomocu koje sam tacno nasao policu na kojoj je bila kniga. Knjiga mi je potrebna za kurs jezika i naravno imaju je u biblioteci. Druga varijante bila bi da je kupim za 15E sto nije prijatno, a treca da je iskopiram sto nije pristojno, mada moram reci da je bilo predloga. Salu na stranu, autorska prava su zakon. Windows 7 pre neki dan prodavao se za 35E, ko sirotinja koristi Linux. U 1630 mala grupa krece na trcanje oko kampusa. Staza je oko 2.5km. Trcimo 3 kruga, lagano oko 6 min/km. Pricaju mi o nekom Geochecking-u, koji je totalni hit. Kazu mi da oko 100 ljudi sa univerziteta redovno posecuje sajt na kome izlaze zagonetke iz kojih se dobijaju koordinate paketica koji se cekiraju i za to dobijaju poeni. Poenta je da se ide u prirodu i zdrav zivot. Ja im pricam o orjentiringu i hashu kao sportu, ovo mi vise dodje kao mozgalica. Posle naravno tusiranje jer imamo tus kabinu. Ja opet ne pripremljen bez peskira, al snasao sam se sa majicom i fenom. Sta da kazem zivot je pun iznenadjenja a ovo je bilo prijatno. U povratku busom riba pritisne stop dugme i ne izadje. Vozac stane, pogleda, ukluci razglas... nista nisam razumeo ali sam sve ukapirao. Ima cudnih ljudi. Sutra cu da vam pricam sta sve jos ima zanimljivo u zgradi.

Poduzi dan

Danasnji dan je prilicno dugacak, barem meni tako izgleda. Jutros sam doruckovao, prikupio osusheni vesh, spremio se i vec oko 0830 bio u kancelariji. U autobusu guzva - meni toplo oko srca, setim se Beograda. Prilicno miran dan za mene, mada nije islo sve glatko, ipak sam uspeo sa mentorom da podesim neophodne stvari da mogu da idem dalje. Previse sam se rasplinuo oko novih alata koje koristim. Ima ih dosta a ja nisam bas siguran kojim cu da radim koji deo projekta. Danas je to mnogo jasnije, konkretnije. Za pojedine pojedince kojima se ne svidja moj stil i izlaganje sa akcentom na zivot a ne na posao, samo da dodam: Radim code generator (generator koda) za leJOS u jABC okruzenju. Fudbal posle duzeg vremena, napredak je ocigledan. Za divno cudo ima momaka koji bukvalno ostavljaju srce na terenu, sto odstupa od nemackog klisea. A ucimo i nove reci npr. menstruation schmerzen! Danas sam opet imao cas u Sprechencentru, u 1800 tako da sam stigao u CDC i jeo tek u 2030. Ekipa sa kursa je opustenija. Ide fino.

Jedan povuci-potegni ponedeljak

Jutros lepo ustanem onako odmoran i oran za nove radne pobede i ispadne mi sat iz ruke sto mi ga je Pedja poklonio za diplomski, i tu se skenjam. Retko da mi je neko poklonio nesto sto mi se bas svidja kao npr. ovaj sat. Na poslu ide tesko. Pokazao sam se solidno i sad su mi dali da udjem u Subversioning tj. da radim sa Subclipseom i Mavenom na glavnom kodu. Taj posao obavlja nekoliko ljudi i potrebno je obezbediti sinhronizaciju. Za mene je sve to vrlo novo i tesko mi odjednom da udjem u sve, ali sa druge strane dobro je sto od pocetka ucim kako treba da se radi, na najbolji moguci, strukturirani, nemacki nacin. Mada, mozda ne bas danas. Kazem to zato sto sam pokiso od menze do faksa jer sam zaboravio kapuljacu, sto me je jos dodatno skenjalo, a nadam se samo to. Planirao sam da idem na zajednicko trcanje oko faksa i posle u filharmoniju, ali sam zbog svega odustao. Inace ceo dan retko koga da sam video ukljucujuci i mog kolegu iz kancelarije. Fora je ako ne moraju da dodju tog dana samo se loguju na mrezu i rade od kuce. Dosao sam u CDC oko 1900, isprzio na brzaka jaja i slaninu, sto skoro da je trigerovalo automatsku dojavu pozara. Oprao sam malo vesa, sto kazu :) a u stvari prala ga je masina. Pricam malo sa Poljakom, i upravo sam mu uzeo opkladu za racunanje prestupnih godina. Jes da je bio twice na olimpijadi iz mate al nezna osnove. Mislio je da se gleda mod(100) i mod(2000), a ja sam znao da je 100 i 400, ha, ha dobar stari Cabarkapa. Ako nista drugo onda hvala Bogiju (profesoru programiranja iz Tesle) i Cabarkapi na cokoladi. Francuza ce da hapse sto je prosao kolima kroz crveno, slikali ga. Upoznao sam Turcina. Kazem ja, onako i smejem se: O pa mi smo ziveli u istoj zemlji 500 godina! On vidno zbunjen, krenu da se vadi: Da, da, bilo je to davno.

Na Poljskom ratistu zatisje. Bojim se da se ne otvori i Ruski front, a ima nagovestaja...

Da kupio sam biljku samo jos da joj nadjem dobro mesto, mozda je odnesem u kanc.

DASA i Hansa

Dugo prizeljkivani vikend je dosao. Vikendom svi ostaju krace nego obicno. Zure kuci. Meni se i ne zuri. Plan mi je da oko 5 svratim da izvidim kakva je sutuacija na odbojci, kako ljudi igraju i da li cu moci da se ukljucim. Anna mi predlaze da odem na studentski "flee market" u subotu i na bicikl rutu na sever, pored Emsher kanala. Kazem da ce dobiti izvestaj u ponedeljak a zatim se pozdravljam sa njom i nekolicinom napozrtvovanijih ljudi na faksu. Petak je. Osecam se tako opusteno. Isto tako opusteno postavljam pitanje tipu sa pravilno razvijenom muskulaturom i izvesnom funkcijom vezanom za sportski objekat u koji ulazim: "Gde je sala br. 2 hteo bih da vidim odbojku?", na engleskom. Posle 2 sekunde, malo negoduje zbog engleskog, ali odgovara na perfektnom engleskom i onako ljubazno, cak toliko ljubazno da vec vidim da ce reci biti nezgodne. Pita da li imam patike u rancu a posto je odgovor ne ljubazno me upucuje na svlacionicu da ostavim stvari i skinem cipele i da bos udjem u salu! Tu ja onako malo zatecen, kazem hvala lepo i vratim se odakle sam dosao tj. izadjem napolje i propadne mi poso. Uvece nakon sto sam pojeo svoju veceru pomazem jadnom Aleksu iz Ugande da dovrsi svoju uz Bitburger Bier. Nakon piva stvorili su se uslovi da Poljaku objasnim da oni u stvari imaju istu himnu kao i SFRJ. A stvorili su se i uslovi da mu to i prakticno pokazem.

Subotu pocinjem sa velikim planovima. Prvo buvljak, medjutim propada nisam uspeo da ga nadjem a pitanje da li ga je uospste i bilo. Nista nastavljam po planu dalje je muzej rada i radnika sa akscentom na poboljsanje uslova rada tzv. DASA. Nov muzej. Dobijam slusalice na engleskom koje imaju prijemnik tako da svaki put kada stanem na predvidjeno mesto dobijam objasnjenje o tome sto je prikazano. Popunjavam formular da ako slikam nesmem to da objavim vec samo da mogu da koristim u privatne svrhe. Ogroman muzej koji nije lako obici ali posebno bih izdvojio originalni "lonac" u kome se "kalio celik" i "fogroom" ili komora za maglu. Prvo sa sve zvucnicima do oko 100dB, drugo covek je dobio Nobelovu nagradu za metod vizualizacije elektrcnog praznjenja 1927. Stvar je napravio 40 godina pre ali tek kasnije je uspeo da objasni zasto se nasumicno formiraju beli stubovi kao magla na crnoj podlozi. Posto sam shvatio da se jedna od radnica zbunila i da mi nije naplatila kartu podsecam je na to u odlasku. Steta je sto za ostatak para koje imam u dzepu, jer sam novcanik zaboravio, necu moci da rucam tu nego moram da se vratim. Svratio sam do biblioteke, vratio se do CDCa i oko 4 krecem ponovo. Cilj mi je da kupim kartu za Jungekoncert u Philharmoniji u ponedeljak i zatim obidjem Aplerback. Nista od koncerta blagajna radi do 1430 a cuvar mi sugerise da kupim preko interneta. Aplerback je juzno od centra linijom U47 do kraja. Prolazim nekoliko psihijatrijskih ustanova i Haubtfriedhof i dolazim u centar bukvalno zasebnog gradica. Idem u Decatlon bez posebne potrebe cisto da vidim kako to izgleda. Noc mi je dobro dosla da se odmorim jer i sutra treba da se obilazi.

Krecem na sever oko 0930. Oko 1000 sam vec stigao u Huckarde ispred Hansa Kokerie, od 1920 pa do 1960ih najvece fabrike koksa, ako mogu tako da kazem u Evropi. Odusevljavaju me masine koje rade neprekidno 24h, 70 godina (1920-1992) i sva ta Nemacka industrija. Saveznici da li slucajno a meni se sve cini namerno nisu srusili ovu fabriku ali su smanjili njenu proizvodnju posle rata na cetvrtinu predratne. Nastavljam na sever prateci Emsher kanal i divnu biciklisticku stazu pored kanala. Nailazim na pesake, usporavam, prolazim lagano pored njih i covek mi dovikuje Bitte shoon! Ima biciklista ima trkaca ima i setaca, deca, zivotinje neki su na nogama, neki na tockovima. Tip mi pokazuje gde sam tacno na mapi i dodaje da treba da trcim ne da vozim bicikl a sve to na jedno 20km od Dortmunda! Na kraju rute Emser kanal se zavrsava prevodnicom i nastavlja sada vec ozbiljnijim kanalom po kojem moze lepo da se plovi. Tu u blizini rucam u obliznjem restoranu Knodel sa govedinom i salatom i gledam demostraciju vazdusne moci lokalnog kluba aviomodelara. Pun utisaka i punog stomaka stizem u Dortmund nesto posle 1600. Dosta je za danas.