Pozdrav Dortmundu

Cetvrtak je dan za pozdravljanje ina fakultetu to ide prilicno formalno. Idemo na rucak i menzu i igramo stoni fudbal. Pozdravljam se i sa kolegama sa kursa Nemackog, a profesorki sam obecao da se necemo videti jer kada budem dosao sledeci put necu biti vise A1 nivo. Grlim se jedino sa Turkinjom. Pice sa Oliverom i vecera u CDCu su jos licniji. Sve stvari koje sam shvatio da necu moci da ponesem u Srbiju zbog poklona koje sam kupio poklanjam mojim prijateljima kao uspomenu. Turcinu kofer jer deluje kao dzentlmen i cetku za cipele i specijalnu kremu. Juznoafrikancu gornji deo trenerke. Ugandi majicu i farmerke iz Pariza. Vunene carape, majicu,vojnicku letnju jaknu i dzemper, kacket, zimske pantalone, kozmetiku, hranu, radio, cvece. Sve.

U petak se upoznajem sa Frau Muler jer sam sva tri meseca odlazio na fakultet pre nego sto ona dodje a vracao se mnog kasnije nego sto ona ode. Pozdravljam se i sa nasim Hausfaterom i slikamo se ispred karte Nemacke. Krecem oko 12 i u 1305 sam na aerodromu. Kofer je 21 i to tolerisu ali me mole da smanjim tezinu ranca za oko 2kg i da to uradim na odgovarajucem mestu. Na pitanje da izvadim laptop iz ranca i uzmem ga u ruku odgovara da bi bilo bolje da imam samo jedan deo rucnog prtljaga. Zbogom dve brosure DAADa aftersejv, papuce, dezedorans a pomorandzu sam odlozio u stomak. U 1445 javljam kuci da sam prosao kontolu, jedem sendvic i smireno celam ukrcavanje. Odlazu prvo za sat sto smatram opravdanim da se pista pripremi jer pocinje da magli i pocinje sneg. Medujtim nakon pola sata dodatno odlaganje od 6 sati prouzrokovano kako kasnije saynajem zatvaranjem jednog lokalnog aerodroma blizu Londona na koji slece wizzair a sa koga treba da poleti nas avion pre nego sto sleti po nas. Odmah nam daju vaucere za hranu i pice. Ja se raspitujem zbog svoje vize i molim nadlezne da se to proveri. Nakon 5-6 poziva javlja mi se da za mene nema nikakvih problema jer je moj let iz opravdanih razloga odlozen ali se ocekuje da ostanem na aerodromu dok i ako wizzair donese odluku o odlaganju za sutrasnji dan. Sledecih 5-6 sati slusam klasiku, obavestavam roditelje i gea turs o kasnjenju i posmatram fantastican prizor: aerodrom osvetljen rotacionim svetlima zimske ekipe koja svakih 5 minuta obavlja zadatu proceduru. Polecemo u 2200 sa crne piste nakon prskanja celog aviona posebnom tecnoscu i vrlo sam srecan zbog toga a i zbog Nemacke sistematicnosti. Nije mi vazno kada cu da stignem vazno je da stignem. Slecemo na zaledjenu pisti od 3km (fala Bogu) u Temisvar u 0015 i tako postajem prvi covek koji je izasao iz EU koristeci novi vizni rezim. Vozac me ceka i idemo u pansion da prespavamo jer cekamo jos jedno odlozeno sletanju sutra ujutro. Saljem poruku kuci da stizem u subotu u ponde preko gtalka i dragog Joksa. Dolazimo na granicni prelaz na kome je u ponoc bila proslava i nakon krace kontrole nastavljamo u Srbiju. Doruckujemo u najboljoj pekari od Beograda do Temisvara po uveravanju naseg vozaca i stizemo u BG oko 1130.

Napredak je ostvaren u svakom pogledu. Utisci se gomilaju. Prvo hocu da se odmorim a onda krecem.