Profuralo sa vihorom

Petak je naporan, radim bez prestanka. Ako nista drugo imam oba izvestaja zavrsena i mogu da odem na vikend zadovoljan. Nije da su savrsena al ne postoji savrsen projekat, prezentacija, zivot... postoje samo verzije do kojih se stize uz odgovarajuci trud. To me rasterecuje, ne osecam napetost. Odbojka je otkazana jer na fakultetu gostuju DIFovci iz cele Nemacke. Svracam do grada ne bi li kupio jos par sitnica i svratio do biblioteke. Na stanici srecem Turcina i Turkinje i setamo zajedno.

Subota je prilika da ponovo odem na buvljak i kupim torbu posto nema sanse da popakujem ovo sta sam namerio u kofer koji sam doneo. Dobro mi ide sa trosenjem para jos na jednom mestu i jos jednom mestu a onda idem da uzmem film iz video kluba za ponedeljak. U knizari je guzva da ne poverujes: 50 ljudi ceka u redu da kupi knjigu. Odustao sam. Vratio sam se u CDC umoran i spremio Padobranski pirinac znam da ce drugari doci gladni iz Solingena, ja na zalost nisam otisao sa njima. Javljaju mi da su odlucili da idu pravo u Westfalenpark na Winter Feuerwerk i da se pojavim tamo. So obzirom da su karte 8E odlucujemo da ipak uzivamo u vatrometu posmatrajuci ga izvan ograde ovog lepog parka. A tek sa mog prozora mora da je fantastican vju. Toliko su gladni da bi i tanjir pojeli. Indonezanka jede pirinac sa cipsom a Juznoafrikanac je stavio hleb odozdo pa prekrio sa pirincem i sece kao sniclu.

Spremam dorucak i peglam kosulju za sutra. Pre podne posvecujem sebi. I Bogu su vaznija dela nego reci. Rucak kod Olje je propao. Isao sam sa Indonezankama do grada. Pocelo je da smrzava. Metal se lepi za prste. To je samo pocetak. Sutra je novi dan...