Seglerhaus i spagete

U petak se konacno isplatila muka i trud oko kompajliranja i uspesno sam sto se kaze "spustio" kod na robota. Onda sam sve to postavio na repository tako da je uspeh bio apsolutan. Radim poslednje pripreme za vikend, pisem adrese i prevoz za mesta na koja cu ici, ukljucujuci i frizerski salon koji mi je kolega preporucio. Video sam ko ima najslicniju frizuru od kolega sa idejom da me frizer osisa po defaultu onako kako bih zeleo. Na odbojci nema guzve a nema ni 12 igraca. Igramo po dvojica na smenu a onda 5 na 5. Dok sam bio mlad i zelen mogao sam da igram 2 na 6 i zamalo da pobedimo, sva sreca da nismo. Zurim da vratim CDove u biblioteku pa onda da se nadjem sa ekipom iz doma i idemo na Vasar. Nalazimo se kod Madonne iako je prethodni dogovor bio Reinoldikirche i ja cekao tamo dobrih 10 minuta. Destinacija je bina jer tamo je centar desavanja. Svake veceri je koncert, ovoga puta blues band klavijatura, bas i bubnjevi. Dobar (jos jedna rec u nasem jeziku nemackog porekla a pocinje na Sh) shtimung. Pijemo vino i piju Kinderespunch a onda cekamo u redu za vruce kuvane krompire. Nastavljamo u dobrom stimungu posle 21 u CDCu.

Po dogovoru idemo na Flymarkt na univerzitetu, krecemo negde oko 10. Pre toga sam ja obisao prodavnicu i kupio namirnice da dopunim frizider. Dok tako vucem ranac od 15 kila na ledjima razmisljam j-te koliko covek hrane stavi u sebe za nedelju dana, ne racunajucu ono sto pojedem na fakultetu. Stizemo na fakultet a vreme nikad gore. Vetar se naduo, kisa pada hladno. Svi prodavci se sakrili pod neku strehu ili u kola, roba kisne... katastrofa. Sa druge strane ovi ima i prednti jer nema guzve i lako je spustiti cenu. Nemam nameru da kupim bog zna sta, ali eto tako neke sitnice, za uspomenu, suvenire. Video sam dobar bicikl, al sta da radim sa njim. Sta da radim ako me sretne gazda, il nedaj boze policija pa me pita: jeli momak kud si posao? Ima svega i svacega ali je hladno i oko 12 se krecemo. Rucam na brzinu pa onda idem do grada jer moram nesto da kupim a subota je jedini dan kada to mogu da uradim. Krenuo sam i na sisanje u drugi deo grada ali posto usput dobijam letak sa jedinstvenom ponudom koju je tesko odbiti, menjam plan. Otisao sam da kupim to sto mi je trebalo i vracam se u salon sa recima na usnama: Posto ste Vi? (prim. prev.) Zena od 1,85m ne krije da je zbunjena ali je ipak razumela o cemu se radi. Razumela je i bolje nego sto sam mogao da pretpostavim. Mlataram rukama i pokusavajuci da objasnim da samo masinom skrati nazad i ostavi napred a onda me ona pita na mom jeziku: Ajde reci kako da te osisam. Sad ja zbunjen neznam da li da odgovorim ili da pocnem da se smejem jer odmah sam mogao sam da pretpostavim da je moja nova frizerka Bosanka. Raspricali smo se lepo a kose sve manje na glavi, ja nisam ni video detalje dok nisam dosao u CDC, zulufima sam platio sto ne poznajem jezik. Lepo sam raspolozen i pripremam Padobranski pirinac za moje gladne domce.

U nedelju idem u Crkvu. Ponovo sam sreo zenu sa cetvoro dece, jedno drugom sto bi se reklo do uveta. Zena jedva izlazi na kraj sa njima, sve muskarci i neprestano se carkaju. Nju odusevljava to sto sam ja zavrsio a mene kako izlazi na kraj sa njima. Popio sam caj i vracam se u grad. Popodne idem na Kemnadersee u posetu jedrilicarima u Seglerhaus. Adventifeier je prigodna prilika za to jer se tada okupljaju i razgovaraju o prosloj sezoni i o planovima za sledecu nesto sl. nasoj klupskoj Slavi. Jezero datira iz 1979 a zdrada je sagradjena nesto kasnije pocetkom 80ih. Malo neuobicajeno, zgrada sa svim potrebnim sadrzajima vezanim za jedrenje, deljena je izmedju, ako se ne varam, tacno 18 klubova. To ima prednosti i mana ali za divno cudo funkcionise. Klubovi predlazu aktivnosti i zauzece prostorija i moraju se podrediti jedni drugima ali sve zajedno kosta mnogo manje i stepen iskoriscenja je jako visok. Hangar je mali i u njemu su samo jedra, kanapi i pojasevi dok su camci napolju, a tokom zime na drugoj udaljenoj lokaciji sto je isto prakticno resenje. Uz torte, kikiriki i kuvano vino razgovaram sa starijim jedrilicarima koji ne kriju da im je drago sto ima ko da slusa njihove dogodovstine. Jedan od njih mi prica gde je jedrio, drugi o reparaciji camaca, mehuricima, osmozi. Ja se odmah setim Rajka i dodam onu cuvenu: Plastika pije vodu. I sta mislite sta je odgovorio covek? Kratko i jasno: Genau! Inace, otkako nema vise dobrih starih zagadjivaca voda u jezeru iz godine u godinu postaje sve cistija. To se povoljno odrazava na biljke a posebno na jednu vrstu koja raste i do 30cm dnevno! Sa obzirom da raste sa dna i moze da dostigne 12-15m tj. dubinu jezera od jula jezero je prakticno neupotrebljivo za jedrilicarske namene. U tom pravcu ubaceno je oko 1t riblje mladji da se situacija malo rascisti.

Posle toga svracam do zemljaka u Sproköfel tu relativno blizu na sok i suve smokve a onda se vracamo vozom zajedno za Dortmund. U 2115 ceka nas kompir sa majonezom i spagete na Ugandanski nacin. Dok nisam dosao u Nemacku, upoznao ljude i osetio multikulturalizam u praksi nisam ni prepostavio kako su indonezanski, ugandski i srpski narod povezani kroz kuhinju i ovaj zajednicki svojstveni specijalitet. Sa ozirom da Poljak sprema sledecu veceru pitam se kakve su sanse da jedemo ponovo spagete i ima li neke veze medju nama?