Borusija pobediti mora

Snalazim se sa mojim novim zadacima, radi guglovanje za greske koje dobijam. U principu nisam ja nista novo izmislio. To se desava meni desava se ljudima sirom sveta. Bar sudeci po greskama sa kojima se suocavaju: Svi ljudi su judi su jednaki pred Bogom i Eclipse-om. Anna skuplja predloge za filmove za sledeci BS. Skupljaju se predlozi a onda glasanje doodle.com pa ko pobedi. Ukoliko bude izglasan Schwarze Katze Weisser Kater bice prvi kontakt mojih kolega Nemaca sa nasom kulturom. Pre toga podrobno cu im objasniti da pripadnici romskog naroda koji dominiraju u ovom (a i svim ostalim) Kustinim filmovima nisu jedini i autohtoni stanovnici zemlje Srbije. Oliver mi pomaze da nadjem postu na faksu. Treba da kupim pismo i markice da posaljem karte u Bonn za refundaciju. Dan je divan. Krecem sa posla oko pola 4 da se nadjem sa Nikolom i idemo na odbojku. Nismo kupili sportske karte ali idemo prvo da vidimo kako ljudi igraju. Ako su mnogo slabi, ili ono drugo bolje da ne bacamo pare. Jedno sat vremena tip koji vodi cas trazi od nas da radimo prstima, cekic sve osnovne elemente, nebi li nas onda podelio u 4 ekipe koje ce se smenjivati na 10 minuta. Perfektno. Moj zemljak ne misli tako. Usled ne koriscenja noge mu otkazuju poslusnost i pada na pod zbog jednovremenog grca u obe potkolenice. Ja jedini skacem da mu pomognem, svi ostali gledaju. "Ili ustaj ili se sklanjaj", prirodna selekcija radi bez greske. Nekako se prigao i otisao na klupu. Za to vreme ja sam odigrao tri odlicne partije i jedno tri puta dobro zabio. Ovo cu nadalje koristiti. Naravno imaju tus. Treba da kupim sportsku kartu, to ce biti zanimljivo. Veceras igra Borusija, svi su na nogama, ako ponovo izgubi to ce pokrenuti veliku debatu u gradu, a mnoge zene ostace uskracene za zasluzenu paznju. Pitao sam neke navijace da mi prodaju plasticne case kao suvenir. Kazu 1.5E! Hm, jesam stranac, al nisam glup.

Kratak kurs svega & svacega

Dan pocinje ujutro a od samog pocetka vrlo je maglovito. Malo je hladnije, ali nije strasno i dalje su to jesenje temperature. Imao sam jedan brzi kurs svih mogucih pluginova koje cu koristiti sa objasnjenjima kako da implementram klase za pojedine funkcionalnosti leJOS biblioteke. Sabloni su jasni imam vec neke putokaze, fje koje su napisane ranije i koje treba napisati na novi i ujednaceni nacin sa ostalim bibliotekama jABCa. Mentor samo pici, jedva da sam ga pohvatao a onda dolazi trenutak face to face sam projektom. Idemo u Divan, ali "sofer" u H-Bahnu se istripovao i naterao nas da napustimo vozilo jerbo mora za garazu, tako da smo ti mi lepo brale pesaka kroz sumicu koja razdvaja severni od juznog dela kampusa. Dok smo stigli kod brace Turaka ja sam odavno premro od gladi. Vracamo se peske sto koristim da upoznam kolegu sa katedre da sa Turcima delimo 500 godina istorije i 75 % hrane, mada nekako u tom jedinstvu oni su bili nekako dominantniji. Pricam mu sve i svasta o srednjem veku, danku u krvi i sugerisem da procita Andrica. Iz njegove price zakljucujem da ono sto su Turci radili po Balkanu malte ne isto radili Britanci po ostrvima. Popodne mi prolazi u pokusaju da rekonstruisem sve sto je mentor izracio za nekih 1.5h. U 1730 imam kurs nemackog i to mi prolazi brzo i u zajebanciji. Imali smo neku pitalicu pa svi namerno postave pitanje tako da je odgovor negativan... meni to dosadilo pa obrnem i nasamarim jadnog Indij(an)ca. Svi smo zajedno pukli od smeha.

Trcanje po kampusu na plus 16

Vreo dan, skoro 16 stepeni al sta da se radi. Kazu mi da su to poslednji trzaji pred kraj oktobra i da sledi normalno vreme, tj. hladno i kisovito. Guzva danas u prevozu, vozacica komentarise na glas, ja se smeskam, ne razumem reci ali je kapiram. Danas ne radim previse, mentor mi pomaze da podesim okruzenje i pokazuje neke fazone. Mnogo je brz i zna sve. Kazu mi da nema error poruke koju nije video i po ceo dan se smeje i zajebava. Dunja mi pomaze da narucim knjigu iz biblioteke. Daje mi odrednicu pomocu koje sam tacno nasao policu na kojoj je bila kniga. Knjiga mi je potrebna za kurs jezika i naravno imaju je u biblioteci. Druga varijante bila bi da je kupim za 15E sto nije prijatno, a treca da je iskopiram sto nije pristojno, mada moram reci da je bilo predloga. Salu na stranu, autorska prava su zakon. Windows 7 pre neki dan prodavao se za 35E, ko sirotinja koristi Linux. U 1630 mala grupa krece na trcanje oko kampusa. Staza je oko 2.5km. Trcimo 3 kruga, lagano oko 6 min/km. Pricaju mi o nekom Geochecking-u, koji je totalni hit. Kazu mi da oko 100 ljudi sa univerziteta redovno posecuje sajt na kome izlaze zagonetke iz kojih se dobijaju koordinate paketica koji se cekiraju i za to dobijaju poeni. Poenta je da se ide u prirodu i zdrav zivot. Ja im pricam o orjentiringu i hashu kao sportu, ovo mi vise dodje kao mozgalica. Posle naravno tusiranje jer imamo tus kabinu. Ja opet ne pripremljen bez peskira, al snasao sam se sa majicom i fenom. Sta da kazem zivot je pun iznenadjenja a ovo je bilo prijatno. U povratku busom riba pritisne stop dugme i ne izadje. Vozac stane, pogleda, ukluci razglas... nista nisam razumeo ali sam sve ukapirao. Ima cudnih ljudi. Sutra cu da vam pricam sta sve jos ima zanimljivo u zgradi.

Poduzi dan

Danasnji dan je prilicno dugacak, barem meni tako izgleda. Jutros sam doruckovao, prikupio osusheni vesh, spremio se i vec oko 0830 bio u kancelariji. U autobusu guzva - meni toplo oko srca, setim se Beograda. Prilicno miran dan za mene, mada nije islo sve glatko, ipak sam uspeo sa mentorom da podesim neophodne stvari da mogu da idem dalje. Previse sam se rasplinuo oko novih alata koje koristim. Ima ih dosta a ja nisam bas siguran kojim cu da radim koji deo projekta. Danas je to mnogo jasnije, konkretnije. Za pojedine pojedince kojima se ne svidja moj stil i izlaganje sa akcentom na zivot a ne na posao, samo da dodam: Radim code generator (generator koda) za leJOS u jABC okruzenju. Fudbal posle duzeg vremena, napredak je ocigledan. Za divno cudo ima momaka koji bukvalno ostavljaju srce na terenu, sto odstupa od nemackog klisea. A ucimo i nove reci npr. menstruation schmerzen! Danas sam opet imao cas u Sprechencentru, u 1800 tako da sam stigao u CDC i jeo tek u 2030. Ekipa sa kursa je opustenija. Ide fino.

Jedan povuci-potegni ponedeljak

Jutros lepo ustanem onako odmoran i oran za nove radne pobede i ispadne mi sat iz ruke sto mi ga je Pedja poklonio za diplomski, i tu se skenjam. Retko da mi je neko poklonio nesto sto mi se bas svidja kao npr. ovaj sat. Na poslu ide tesko. Pokazao sam se solidno i sad su mi dali da udjem u Subversioning tj. da radim sa Subclipseom i Mavenom na glavnom kodu. Taj posao obavlja nekoliko ljudi i potrebno je obezbediti sinhronizaciju. Za mene je sve to vrlo novo i tesko mi odjednom da udjem u sve, ali sa druge strane dobro je sto od pocetka ucim kako treba da se radi, na najbolji moguci, strukturirani, nemacki nacin. Mada, mozda ne bas danas. Kazem to zato sto sam pokiso od menze do faksa jer sam zaboravio kapuljacu, sto me je jos dodatno skenjalo, a nadam se samo to. Planirao sam da idem na zajednicko trcanje oko faksa i posle u filharmoniju, ali sam zbog svega odustao. Inace ceo dan retko koga da sam video ukljucujuci i mog kolegu iz kancelarije. Fora je ako ne moraju da dodju tog dana samo se loguju na mrezu i rade od kuce. Dosao sam u CDC oko 1900, isprzio na brzaka jaja i slaninu, sto skoro da je trigerovalo automatsku dojavu pozara. Oprao sam malo vesa, sto kazu :) a u stvari prala ga je masina. Pricam malo sa Poljakom, i upravo sam mu uzeo opkladu za racunanje prestupnih godina. Jes da je bio twice na olimpijadi iz mate al nezna osnove. Mislio je da se gleda mod(100) i mod(2000), a ja sam znao da je 100 i 400, ha, ha dobar stari Cabarkapa. Ako nista drugo onda hvala Bogiju (profesoru programiranja iz Tesle) i Cabarkapi na cokoladi. Francuza ce da hapse sto je prosao kolima kroz crveno, slikali ga. Upoznao sam Turcina. Kazem ja, onako i smejem se: O pa mi smo ziveli u istoj zemlji 500 godina! On vidno zbunjen, krenu da se vadi: Da, da, bilo je to davno.

Na Poljskom ratistu zatisje. Bojim se da se ne otvori i Ruski front, a ima nagovestaja...

Da kupio sam biljku samo jos da joj nadjem dobro mesto, mozda je odnesem u kanc.

DASA i Hansa

Dugo prizeljkivani vikend je dosao. Vikendom svi ostaju krace nego obicno. Zure kuci. Meni se i ne zuri. Plan mi je da oko 5 svratim da izvidim kakva je sutuacija na odbojci, kako ljudi igraju i da li cu moci da se ukljucim. Anna mi predlaze da odem na studentski "flee market" u subotu i na bicikl rutu na sever, pored Emsher kanala. Kazem da ce dobiti izvestaj u ponedeljak a zatim se pozdravljam sa njom i nekolicinom napozrtvovanijih ljudi na faksu. Petak je. Osecam se tako opusteno. Isto tako opusteno postavljam pitanje tipu sa pravilno razvijenom muskulaturom i izvesnom funkcijom vezanom za sportski objekat u koji ulazim: "Gde je sala br. 2 hteo bih da vidim odbojku?", na engleskom. Posle 2 sekunde, malo negoduje zbog engleskog, ali odgovara na perfektnom engleskom i onako ljubazno, cak toliko ljubazno da vec vidim da ce reci biti nezgodne. Pita da li imam patike u rancu a posto je odgovor ne ljubazno me upucuje na svlacionicu da ostavim stvari i skinem cipele i da bos udjem u salu! Tu ja onako malo zatecen, kazem hvala lepo i vratim se odakle sam dosao tj. izadjem napolje i propadne mi poso. Uvece nakon sto sam pojeo svoju veceru pomazem jadnom Aleksu iz Ugande da dovrsi svoju uz Bitburger Bier. Nakon piva stvorili su se uslovi da Poljaku objasnim da oni u stvari imaju istu himnu kao i SFRJ. A stvorili su se i uslovi da mu to i prakticno pokazem.

Subotu pocinjem sa velikim planovima. Prvo buvljak, medjutim propada nisam uspeo da ga nadjem a pitanje da li ga je uospste i bilo. Nista nastavljam po planu dalje je muzej rada i radnika sa akscentom na poboljsanje uslova rada tzv. DASA. Nov muzej. Dobijam slusalice na engleskom koje imaju prijemnik tako da svaki put kada stanem na predvidjeno mesto dobijam objasnjenje o tome sto je prikazano. Popunjavam formular da ako slikam nesmem to da objavim vec samo da mogu da koristim u privatne svrhe. Ogroman muzej koji nije lako obici ali posebno bih izdvojio originalni "lonac" u kome se "kalio celik" i "fogroom" ili komora za maglu. Prvo sa sve zvucnicima do oko 100dB, drugo covek je dobio Nobelovu nagradu za metod vizualizacije elektrcnog praznjenja 1927. Stvar je napravio 40 godina pre ali tek kasnije je uspeo da objasni zasto se nasumicno formiraju beli stubovi kao magla na crnoj podlozi. Posto sam shvatio da se jedna od radnica zbunila i da mi nije naplatila kartu podsecam je na to u odlasku. Steta je sto za ostatak para koje imam u dzepu, jer sam novcanik zaboravio, necu moci da rucam tu nego moram da se vratim. Svratio sam do biblioteke, vratio se do CDCa i oko 4 krecem ponovo. Cilj mi je da kupim kartu za Jungekoncert u Philharmoniji u ponedeljak i zatim obidjem Aplerback. Nista od koncerta blagajna radi do 1430 a cuvar mi sugerise da kupim preko interneta. Aplerback je juzno od centra linijom U47 do kraja. Prolazim nekoliko psihijatrijskih ustanova i Haubtfriedhof i dolazim u centar bukvalno zasebnog gradica. Idem u Decatlon bez posebne potrebe cisto da vidim kako to izgleda. Noc mi je dobro dosla da se odmorim jer i sutra treba da se obilazi.

Krecem na sever oko 0930. Oko 1000 sam vec stigao u Huckarde ispred Hansa Kokerie, od 1920 pa do 1960ih najvece fabrike koksa, ako mogu tako da kazem u Evropi. Odusevljavaju me masine koje rade neprekidno 24h, 70 godina (1920-1992) i sva ta Nemacka industrija. Saveznici da li slucajno a meni se sve cini namerno nisu srusili ovu fabriku ali su smanjili njenu proizvodnju posle rata na cetvrtinu predratne. Nastavljam na sever prateci Emsher kanal i divnu biciklisticku stazu pored kanala. Nailazim na pesake, usporavam, prolazim lagano pored njih i covek mi dovikuje Bitte shoon! Ima biciklista ima trkaca ima i setaca, deca, zivotinje neki su na nogama, neki na tockovima. Tip mi pokazuje gde sam tacno na mapi i dodaje da treba da trcim ne da vozim bicikl a sve to na jedno 20km od Dortmunda! Na kraju rute Emser kanal se zavrsava prevodnicom i nastavlja sada vec ozbiljnijim kanalom po kojem moze lepo da se plovi. Tu u blizini rucam u obliznjem restoranu Knodel sa govedinom i salatom i gledam demostraciju vazdusne moci lokalnog kluba aviomodelara. Pun utisaka i punog stomaka stizem u Dortmund nesto posle 1600. Dosta je za danas.

Sprachenzentrum

Isao sam u Schprachenzentrum da vidim imam li sanse da se prikljucim nekom od postojecih besplatnih kurseva. To je u kampusu posebna zgrada sa ucionicama. Objasnio sam im da mi nisu potrebni nikakvi bodovi, niti sertifikati, koji se inace dobijaju na ovakivim kursevima vec da mi samo treba da mogu da dodjem i da pored slusanja kod kuce imam priliku da cujem malo jednostavnog zivog jezika i probijem led. Takodje sam im objasnio da za mene nije problem to sto cu slusati samo deo kursa tj. 2 meseca. Primili su me. Casove imam dva puta sedmicno po 90min. Termin je taman posle posla, a mogu da uklopim i neki sport u sali ako bude hladno za trcanje. Drustvo zanimljivo Etiopljanin, Francuz, Indijka, Jordanac, Amerikanka, Kolumbijac.

Jos jedan naporan dan zavrsen uz dobru italijansku veceru koju moj kolega iz Kameruna smatra ne bas primamljivom, zbog sosa, sa spagetama bi mozda i izasao na kraj. Setih se da u nekim nasim krajevima nije zgodno odbiti hranu i uvrediti domacina, al bolje da mu ne kazem uplasice se covek.

Neki istoricari smatraju da je Poljska kampanja predstavljala pravi autenticni primer Blickriega, medjutim nije tako. Poljaci nisu pristali na ultimatuum i nisu predali svoju zemlju okupatoru lako. Medjutim nemacka organizovanost i upornost ipak na kraju donose rezultate.

Plan:

1. Izvidjanje iz vazduha

2. Bombardovanje iz vazduha

4. Izvidjanje sa zemlje

3. Teska artiljerija

4. Tenkovi

5. PesadiJA

Danas izvidjanje u sportskoj odbojkaskoj sali.

September campaign

Juce iznimno toplije i do 14 stepeni. Sunce greje kroz oprane prozore. Vraca se Septembar. Ovi radnici sto peru prozore nemaju milosti prema robotima ostavljenim na njihovom radnom prostoru. Mogu fizicki da ga upropaste ali robotski um ostaje netaknut.

Raspitivao sam se kako da se ukljucim u neki od onih 50ak sportova. Hteo sam na odbojku ali termin je kasnije. Meni treba nesto oko 5-6 posle posla da odem istrcim i kuci. Trcanje mi odgovara ponedeljkom ali popunili su sva mesta vidim na internetu. Jos me interesuju i neke vezbe za kicmu to cu sutra da odem. Ako prodje naravno plan da kupim sportsku kartu za 10€, onda mogu da se prikljucim svuda, naravno ako ima slobodnih mesta. Tu je naravno Jazz Dance i ostali plesovi ako ne bude islo sa ostalim sportovima kod njih sigurno ima mesta, pogotovu muskih.

Opet se vracam na prevoz. Nije retkost da zene voze one dugacke autobuse, tzv. harmonika, potpuno suvereno. Cak, to se moze primetiti ako se bas dobro zagleda, kako stvarno uzivaju u tome. To i da onomad u Bonu imao sam priliku da gledam kako momci i devojke zajedno igraju fudbal. Na pitanje da li je to moguce u Srbiji odgovaram mom kolegi da znam jednu koja igra dobro (Maja sa kluba) ali to je retkost, kad se predju odradjene godine i krenu da se uocavaju izvesne telesne razlike. U stvari bolje reci kad one pocnu da se foliraju.

Operacija "Polish Septeber Campaign" sinoc je pocela u kuhinji CDC postavljanjem ultimatuma do petka. Sto rece jedana ljudina iz Srbije: Razmisljas tipicno Nemacki, pa i oni su prvo napali Poljsku!

Dmitri i Jovan u Beogradu

Samo sto se nece sresti. Ovaj sigurno nece u americku abasadu a i ovaj drugi tesko da ce stici kad organi reda blokiraju grad.

Ustao sam i pokupio ves koji sam sinoc uspesno oprao i okacio na susenje u kotlarnici. Detaljno sam iscitao uputsvo s obzirom da mi je to jedno od prvih pranja i ubacio zeton u vrednosti od 2E.

U Dortmundu sve ide kao podmazano od U-Bahna do peraca prozora. Danas peru spoljne prozore a sutra ce doci unutra. Na oglasnoj tabli je okaceno da sklonimo sve sa prozora a sad sam se setio da ja nisam sklonio... U Nemackoj svako radi svoj posao i niko se ne mesa u tudji. Jedan bez drugoga ne mogu. I ljudi na fakultetu znaju da su im potrebne cistacice i peraci prozora. Znaju da im od vozaca metroa zavisi da li ce stici na vreme. Upuceni su jedni na druge. To je udruzivanje radi zajednicnog interesa.

Za rucak opet jedem puding od pecuraka i krompira ;) u stvari to je guusta corba od pecuraka. Moje iskusne kolege kazu mi da je to supa od svog proslonedeljnog ostatka u kuhinji ali nedam se pokolebati. Neznaju oni sta je DRNC a bogami i vi koji niste bili u vojsci, ili u Jelici 97-01.

Na fakultetu su pocela predavanja i neki od doktoranata odlaze, drze casove. Atmosfera je super, dosta smeha iz hodnika. Inace svi mahom drze otvorena vrata svojih kancelarija. Ja nesto nisam najzdravije, malo me stize umor i nespavanje iz Bonna. Idem ranije negde oko 16 i usput svracam do biblioteke da vratim CD. Uzeo sam Neujahrskonzert Wiener Philharmoniker. Najeo sam se luka i sardine i sad slusam i uzivam... An der shönen blauen Donau!

Orientierungsseminar

Iz Dortmunda krecem u 0838 brzim ICE vozom. Petak ujutro je i nema mnogo putnika. Sedam u svoju rezervisanu fotelju iznad koje na led displeju stoji Dotmund a malo ispod Bonn. Ulazi zatim tip i u praznom vagonu seda pored mene. Bas nemam srece ali posle ukapiram da tako funkcionisu rezervacije. Citam Reisenplan, svescicu od 20ak strana o vozu ICE27 koji saobraca od Dortmunda do Beca. Sve pise: koji su vagoni, sta sadrze, muzika koja je razvucena po sedistima, za svaku stanicu vreme dolaska i svi sledeci polasci sa te stanice u sledecih 1h. Voz ide u proseku 120km/h i stize na svaku stanicu u minut. Dosadno. Stizem u Bonn po redu voznje u 1012. Posto konferencija pocinje od 1200 trazim InfoCentar da uzmem mapu i da prosetam do tamo. Mala tura po trgu, fakultet star 500 godina a onda Rheinpromenade, terasa sa koje se vidi reka i grad kao na dlanu. Slika otprilike kao sa kule Gardos, Rajna zavija u levo, u daljini se vide dve velike zgrade, UN i DeutchePost. Nastavljam alejom Konrada Adenauera. Prolazim pored biblioteke, nekoliko muzeja, bivse predsednicke rezidencije i jednog dvorca. Na svakom koraku prati me Beetoven. Sve su nazvali po njemu: skole, hotele, sale... Posle registracije i podizem materijal, boga mi bogat i idemo na rucak. Cimer mi je kolega sa ETFa, energeticar. Energican. Tu upoznajemo i ostale praktikante ali i master studente kojih u stvari ima najvise. Pratimo predavanje o DAAD organizaciji a onda idemo na bus turu. Posle vecere je welcoming party. Svi djuskaju, kao da im od toga zavisi stipendija, da je bolje ne bi valjalo.

Subota pocinje sa posebnim predavanjima. Ljudi iz DAAD su jako ljubazni. Pricamo im kako nam tece praksa, sta nam se svidja, koji su problemi. Sve slusaju i zapisuju. Zatim sledi predavanje o naucnom radu i institutima u Nemackoj. Rucak i prica jednog stipendiste iz prve ruke, mala pauza pa predavanje o 20godisnjici pada Berlinskog zida. Nakon toga idemo u Muzej novije istorije Nemacke. Prica neverovatna ali poucna. Pocinje dolaskom saveznika, podelom i okupacijom a zavrsava se trijumfalnim ujedinjenjem. Gledam snimke sa demonstracija. Mnogo poucnih detalja. Mnogo primera primenjivih na nase balkanske drzavice. Samo cekaju da se copy paste-ju. Dosta tema za diskusiju na veceri u Kineskom restoranu... a i kasnije.

Ljudi sa kojima pricam su izuzetni, uzivam u razgovoru sa njima.

U nedelju setamo po gradu. Jedan po jedan oni odlaze a ja ih ispracam. Imam voz u 1945 i taman toliko vremena da odem u Arithmemum, muzej diskretne matematike i racunanja, pre nego sto se vidim sa Komsinicom. U muzeju izlozeni su svi poznati i nepoznati mehanicki digitroni pocev od racunaljke, preko Pascala i Leibniza pa do Babbagea i njegovog mehanickog kompjutera. Saberi, oduzmi na 1001 nacin, mada u osnovi samo par genijalnih obrta. Mnogo masina iz 19 i 20 veka a onda 250 000 tranzistora na vrhu hemijske. Ingot sa 99,999999% silicijuma i zanimljivo interaktivno predavanje o Salesman scenario-u.

Pun sam utisaka dosao u Dormund sa 9 minuta zakasnjenja iako je isao i preko 150.

Sundjer

Posto sutra idem u Bonn na sastanak svih stipendista DAAD danas mi je poslednji radni dan ove nedelje. Hladno jutro, bez kise, guzva u menzi i fudbal posle rucka. Upoznajem tri Ukrajinke dok cekamo u redu. Moj kolega Tomas sa kojim idem stalno u menzu i sa kojim igram u ekipi stoni fudbal, inace poljskog porekla, dusa slavjanska, malo gundja zbog guzve ali prilicno uziva u razgovoru. Vadim im pasos da im pokazem da nisam Ilja, i ubedjujem ih da je to srpsko a ne rusko ime. Nije im lako, upinju se, potezu neke narodne price i bajke ali ja ne popustam, sve do pred kraj. Ipak su njih tri.

Juce sam uplatio malo kredita i upoznao devojku sa nasih prostora, vrlo ljubaznu, zove se Mirela. Rodjena je ovde ali govori jezik perfektno.

Mala digresija, juce primetim da mi je nestao sudjer koji sam kupio i steknuo u zajednickoj kuhinji ispod sudopere. Ne budem lenj pa napisem na papiricu i ostavim:

I am kindly asking person who is using my sponge in his/her room to bring it back to kitchen. Thanks. Evo danas tu je.

Evo posle tri nedelje mogu da kazem: lepo mi je ovde. Nije mi tesko da budem ljubazan sa ljudima koji su ljubazni. Neki su zaista ljubazni. Nisam opterecen politikom niti me bilo sta zabrinjava sto nije ovozemaljsko i trenutno. Razmisljam najvise o sebi, o konkretnim stvarima, zdravo se hranim, trcim, odmaram, radim... Zivim najjednostavniji i najzdraviji zivot od svih u poslednjih nekoliko godina koje pamtim.

Ispod i oko nule

Zvanicno i prvi minus, jutros je Dortmund osvanuo oko nule. Kazu mi da to nije uobicajeno za ovo doba godine i da se moze ocekivati hladna zima. Jos mi kazu da isto tako sledece nedelje moze biti i 20 stepeni. Dortmund, a prakticno i cela Nemacka nalaze se pod uticajem Severnog mora i Baltika, ali i pod uticajem toplih vazdusnih masa iz Afrike. Ovi uticaji se smenjuju pa tako i klima veoma oscilira. Inace u Dortmundu retko pada sneg. Retko ko i da menja gume za zimu a kamoli da je vozio po snegu. Za razliku od Dortmundjana moj sagovornik is Potsdama vec je stavio zimske i jedva ceka da malo vezba na parkinzima. Ekipa za rasciscavanje snega prakticno da i nema. Prosle godine pao je posle duze vremena sto je izazvalo potpuni kolaps saobracaja. Ja sam kupio Unterhosen i Shlupfjacke a imam i dobre stare vojnicke poneo sam.

Pricao sam sa mentorom ideja je da radim na tome da saljem pojedinacne komande do robota kako bih onda mogao da pravim aplikaciju u jABC na PCu.

Ovih dana na faksu se nudi preko 50 sportova za studente sto besplatnih sto uz doplatu. Plesovi su dosta jevtini, i kolektivni sportovi. Recimo stoni fudbal je 20E za 4 meseca, jedanput nedeljno itd. Skok padobranom je 120E teorija plus 1300 praksa! A mozes lepo da ides u vojsku i da skaces za dz, doduse mozda i iznad Avganistana kazu moji pajtosi.

Der Zentralbibliothek

Sredjivali smo kancelariju. Premestili smo stolove tako da sedimo okrenuti jedan drugome, sto bi rekli facing eachother. Poskidali smo gomilu suvisnih kablova i slozili u orman. Svaka stvar u sobi ima svoj inventar broj koji se nalazi na spisku. Ako se nesto unosi ili iznosi tu se zapisuje. Ja sam se ponudio da pobacam prazne flashe iz jednog ormara ali su mi objasnili da se one cuvaju da bi se vratile za 0.25 centi po komadu i da treba da pitamo bivseg vlasnika. Najtezi posao koji sam preuzeo na sebe bio je da se baci sasuseno i umrtvljeno stablo biljke koju je neko zaboravio. I to neko mora.

Do sada su zadovoljni kako sam napisao program i koliko sam uspeo da se snadjem u Javi. Konacno Eclipse sam pokrenuo. Sad ce biti zanimljivo namestiti ga da salje komande preko infrared porta do robota. Dalje cu raditi na jABC, dobio sam neke ranije radove da procitam.

Uclanio sam se u gradsku biblioteku. Na trecem spratu u odeljku Sprachekurse nasao sam dzepno izdanje nemacko-srpskog recnika, dobar izbor prirucnika za ucenje hrvatskog, jednu knjigu nemackih fraza na engleskom i jednu knjizicu od 30ak strana pojednostavljenog nemackog za pocetak, Donauwalzer. Uzeo sam i CD German Overtures. Inace mogu da uzmem 50 (!) kniga odjednom.

Citam i slusam Der lustigen Weiber von Windsor - Otto Nicolai, i druge romanticare.

Kao pecurke posle kise

Menza je puna brucosa. Pocela su im predavanja potpuno su odlepili. Tako izgledaju. Nose neke zute bedzeve, bolje reci zvezde na grudima sa napisanim imenom. Za nasim stolom komentarisemo kako je to nekada u nase vreme izgledalo. Secamo se punih ucionica. Secamo se da je nekada bilo moguce saznati i zapamtiti imena kolega i bez nameTagova. Posebno insistira na tome Dunja rodjena u nekadasnjoj DDR. Dodaje da su brucosi nikli "kao pecurke", inace Nemacka izreka. Pitam se zasto izostavlja ono "posle kise".

Nocni zivot

Dortmund je velegrad. Jedan je od 10 najvecih gradova u Nemackoj i petkom i subotom mnogi iz manjih okolnih mesta dolaze u potrazi za provodom. Ima najrazlicitijih mesta kaze moj zemljak ali insistira da idemo kod Rusa. Mesto se zove Rush Hour i nesto je poput EX-XL, beogradskih splavova ili discoteko Trocadero u Budvu sa svim enterijerom & eksterijerom. Neljubazno me upozorava na oblacenje ali i da ulazak nije zagarantovan jer vracaju ljude kako im dune, kao i na moguce grubosti. To mi zvuci poznato, malo se smeskam i kazem mu da se ne brine kad im budem izvadio pasos ima da odigraju jedan Kazacok na ulazu!

Na ulazu dvojica sa bubicama u usima. Jedan kaze ausvajs, delujem mu izgleda nedovoljno fensi. Vadim pasos. Da li zbog loseg rezultata sa Nemcima u fudbalu ili revoltirani zbog skidanja ruskih generala sa beogradskih ulica na moj pasos reaguje krajnje nezainteresovano i kaze: Pali. Nije pondjeno niti pevanje kvalitetne folk melodije, samo pod a) pali. Pod b) moj zemljak objasnjava drugoj gorilu da sam iz Srbije i samo trazimo malo zabave nasta mu on odgovara da je potrazimo na drugom mestu. Pod c) bi bila "bulja puna simika" ako nastavimo da ih smaramo.

Sa ranom na srcu okrecemo se i odlazimo do alternativne lokacije gde izlaze Nemci. Malo je dalje dok cekamo u metrou srecemo neke pijane Ruse i objasnjavamo im genezu nastalog problema. Jedan mrtav ozbiljan raskopcava me i kaze skini jaknu i prebaci je preko ruke sledeci put kad budes isao. Ima covek iskustva sa gorilama ide tamo cesto. Mesto gde izlaze Nemci je ogromno a izbor u svakom pogledu veliki. Vracamo se oko 4. Neki smo zadovoljni a neki nisu.

Dnevni zivot

Ranom zorom krenuli smo put Witena na 3 Ruhrtal Maraton. Sve je obecavalo dobru kisu i prognoza a i moj osecaj. Negde oko 0850 krenuli smo do zeleznicke da uhvatimo ICE do Witena u 0909. Posto se ide izvan uzeg saobracajnog prstena tzv. tarif A morali smo da calnemo jos po 8 E za recimo 20km. Inace tarifa funkcionise tako da se gleda pocetna i krajnja destinacija a ne broj vozila koje promenis da stignes. Zbog malih komplikacija mogu vam reci da smo jeedva stigli. Nekako sam i nasao voz na 20-om peronu al bas u tom trenutku setio sam se da nisam ponistio karte. Uobicajeno je da ponistis kartu kad udjes u stanicu. Tu sam odradio par neplaniranih sprinteva ali nije moglo drugacije. Ubrzo stizemo u Witten na divnu starinsku zeleznicku stanicu gde nakon par minuta pronalazimo stanicu busa koji nas vozi pravo u Herbede. Herbede je mali gradic, bolje reci selo na obali jezera Kemnader See. Jezero je dugacko jedno 2 km i siroko oko 0.5km komotno bi moglo da se postavi regatno polje. Inace leti i kada je lepse vreme vrvi od vikendasa. Dolazimo na mesto za prijavu negde oko 10 bas u vreme starta maratona i tu se raspitujemo. Izimamo brojeve dok pocinje i drugi start tog dana polumaraton. Mi trcimo 10km kao i najveci broj ljudi. Moze se videti da je najveci broj takmicara srednjih godina. Kazu mi da je sve vise Nemaca koji se okrecu tom vidu rekreacije i koji neguju svoje zdravlje kroz ovakve i sl. fizicke aktivnosti. Svi su obuceni u lepe i sarene krpice i deluju profi, ali nismo zaista videli nijednog ozbiljnog atleticara. Recimo prvi na 10km isao je 36min. Objasnjavam mom kolegi iz Poljske da se ne opterecuje cinjenicom da samo nas dvojica (i mozda jos trojica) trcimo u sorcu i majici nego da se fokusira na trku. Start je bucan, uz bubnjeve krecemo. Ne idem u guzvu jer ocekujem da ce se ubrzo sve rascistiti medjutim to me je kostalo prilicno vremena. Drzim tempo malo ispod 5min/km i prestizem veliki broj takmicara bez veceg napora. Kriza nastaje na 8km i tu se slepam uz iskusniju Nemicu, dosta stariju ali u kondiciji i sa konstantnim tempom. Staza je jako teska ima uspona, padova, delom je asfalt a delom je kroz sumu. Jedva nekako istrcavam tih poslednjih kilometar dva dok pored mene cas unapred (on zapinje ja trcim) cas unazad (on hoda a ja trcim) prolazi zanimljiv klinac koji slusa Michael Jacksona i pokusava da izvuce poslednje atome snage. Neki covek tu oko 45g. dobacuje mu nesto na nemackom sto sam ja protumacio kao: nije ti dobro da menjas tempo, sinak. Pitam ga kad ce cilj, slepam se uz njega a on me upucuje da pratim strelice i daje mi for, malo se sklanja udesno i kao da ja prodjem, kao on je stariji nemoze on da me prati. E tu sam se primio, ubrzao ali sam ubrzo dotako dno svoje jetre koja me je jos vise rasturala. Tako iscrpnjen jos sam raspalio i sprint pred ciljem na opste odusevljenje publike i usao sa vremenom 49:11. Kad sam malo dosao sebi daju mi lubenicu i naravno pivo, naravno alcoholfrei ali lepo. A sad to nije sve. Idemo u svlacionicu obliznje fabrike koja je predvidjena za tusiranje, do duse bez peskira i bez sampona ali ko je mogao da predpostavi tako nesto. Sampon sam pozajmio, osusio sam se prirodno! Jos nije sve, ulaze i maratonci, pije se bezalkoholno pivo a sa bine pocinje r'n'r. Prodaju se kobasice za koje mi nemamo pare ali imamo sendvice. Stize i proglasenje a stize i kisa. Tako ostajemo u satoru blokirani da gledamo proglasenji primorani da uzivamo dok Best Before przi sa bine. Oko 1545 imamo voz nazad, narucujemo klopu i jedno pola sata cekamo u stanici.

Automat za karte

Nemacka zeleznica jedana je od najbolje organizovanih u svetu. Kasnjenja prakticno da nema, sve je automatizovano i nailazak sledeceg voza moze se ocekivati tacno u vremenu koje stoji ispisano na digitalnom displeju.

Pre ulaska u stanicu glas obavestava putnike koja je sledeca stanica i sa koje strane je izlaz, posto nije uvek sa iste strane. Neke manje stanice imaju prostor za putnike izmedju koloseka i kod njih je izlazak sa leve strane, dok kod vecih koloseci su spojeni pa je izlaz na desno. Kad voz udje u stanicu na glavnom displeju pojavi se destinacija i sledecih nekoliko stanica prispelog voza, na samom vozu stoji ispisano ime sledece stanice i pravac a unutar voza pomeri se lista stanica za jedno mesto u levo.

Kupovina karata je automatizovana. Na prakticno svim vecim stanicama nalaze se automati na kojim se na touch screen displeju biraju karte i zatim ubacuje novac. Nikada se ne stampaju karte koje nisu placene. Tako se kupuju sve karte pocev od Einzmal Ticket (karta za jednu voznju) pa do mesecnih markica i medjugratskih karata. Juce sam na jednom takvom kupovao kartu za sledeci petak jer idem u Bonn. Postoje dve procedure. Jedna je korak-po-korak a druga je daj-na-brzinu prvi sledeci voz. Kad izaberes destinacuju ostaje da platis a tu sam uocio mali problem. Aparat vraca minimalan kusur. Ako nesto kosta recimo 53 nije moguce ubaciti 50 i 20 nego 50 i 10 ili 50 i 5 itd. Ako nemas pri ruci te apoene nemozes da kupis. Na licu mesta masina ti odstampa karte i mozes da ides. Postoji fora i kupovine preko interneta pa da ih stampas kuci za one koji ne vole da idu na stanicu.

Posle kupovine otisao sam do gradske biblioteke. Raspitao sam se za clanstvo i imam mogucnost da se uclanim. Imaju dosta CDova i DVDova ukljucujuci Bobana Markovica i njegove Black Pantere i naseg Kusturicu, imaju skoro sve njegovo. Planiram da pustim jedan nas film na sledecem Bierseminaru.

Bierseminar

Evo za sve one nestrpljive koji su ocekivali sinocni post da kazem da je razlog svakako opravdan. Nakon napornog mrcvarenja pratiocaLinije i njegovih f-ja beg od realnosti i teskog rada potrazio sam zajedno sa kolegama na Bierseminaru. Bierseminar sa temom Blues Brothers a uz podrsku Divan-a i Warsteiner Bier organizovan je na faksu. Svi ucesnici slozili su se da je seminar protekao u duhu dobrog raspolozenja i prijateljskih stremljenja. Nakon seminara vratio sam se S-Bahnom je buseva vise nije bilo.

Danas sam dobio cimera sa kojim cu deliti kancelariju i postavljena su nam imena ispred vrata.

Menza

Danas slucajno malo bacio pogled po menzi kad ono drvo u zatrvorenom. Koji trip. Lisce sve izgleda neverovatno realno ali izgleda da je vestak. Inace menza je velika kao npr. 4 Lole. Ima tri jela na meniju, mozes unapred da ih vidis, zagledas sto je za mene i ostale brucose jako korisno. Pored glavnog jela sleduju jos tri tanjirica: supa, salata i dezert. Sve pise ako je svinjetina, kakvi sastojci... ima 11 brojeva dole u fusnoti. Pored ta tri jela jos ima jedno za vegeterijance i prilicno veliki broj dodatnih slatkisa, voca, sokica a mislim da ima i piva. Provericu. Postoji i mogucnost izbora nekih salata i djakonija i to se obracunava u gramima. Svi placaju, nema nikakvih bonova ali zavisno od kategorije Student, Mitarbeiter i Geste. Gosti nisu kao u Srbiji zasticena i postovana kategorija, ovde moraju da plate najvise. Mitarbeiter su zaposleni na fakultetu. A studenti imaju povlascenu cenu jer placaju po semestru za svoju studentsku karticu. Tu spadaju i doktoranti.

Ovih dana na faksu vrvi od brucosa. Menza je puna. Ovi iskusniji kazu mi da ce ubrzo biti manja guzva i da ce samo najuporniji brucosi o(p)stati. Malo, malo vuku neke satore, rostiljaju... To su mi objasnili ovo je pripremna nedelja, samo za upoznavanje i zblizavanje. Predavanja krecu tek sledece nedelje.

Danas sam se naradio.

Gotov je!

Samo jos ima posla. Zadatak je izvrsen ali nije zavrsen. Neke stvari jos treba doterati i dovesti ih u onu zeljenu formu. Svaki pocetak je tezak, a posle je lakse. Ali ne smem da se opustim, do petka ce biti full dobar. Treba jos da nabudzim upravljanje i da bude elegantnije organizovan kod. Gledam Milicevova predavanja i mog druga Fukija. Covece nadao sam se da mi ovo nece trebati ali zivot stvara komplikacije.

Zaboravio sam juce da napomenem da je padala kisa. Mozda zato sto je to ovde normalo, i zato sto je i meni postalo normalo. Padala je i juce i danas. Slaba, dosadna, oce-nece kisa. Neznas ni da li da nosis kisobran ili da ga ne nosis. A vreme kao stvoreno za razmisljanje.

Prijavio sam se na Ruhrmarathon za trku na 10k. Bice zanimljivo, ide ekipa sa fakulteta, mada mnogi se nesto dvoume, satro zbog kise. Nadam se da ce bar neko ici da ne budem sam tamo. U prilog tome danas sam obisao jedan krug cisto da protegnem tetive, pola sata laganica. Kisa je ali nije hladno, mogao sam i u sorcu kad sad malo bolje razmislim.

Line follower

Sinoc sam upoznao dva Tajlandjanina, pa smo jutros ja i Wojtek sa jednim od njih isli na faks. Svi smo pametni i mnogo mozgamo oko toga koja je najbolja kombinacija da se dodje do faksa sto me smara. Mislim da cu da idem sam ubuduce. Usli smo u prvi voz u 0824 a izasli iz poslednjeg busa u 0847, sto ce reci dva voza i jedan bus, sa presedanjima 23 minuta!

Na faksu malo propitivanja sta je uradjeno, do sada a onda novi zadatak. Eh, nekad u stara dobra vremena pravili smo line folower za pet nedelja. Sada imam zadatak da napravim radnu verziju do petka. Nije lose al moglo bi da potraje. Mogao bih da ga budzim mesecima, moracu da odbacim neke ideje. Dobro je bar imam jasan zadatak, imam resurse i mogu da se nadam nekom savetu. Mentor mi se ozenio pa je ove nedelje odsutan, al kad se vrati kao svadbeni poklon urucicu mu novu verziju line followera. Bogami uhvatio sam se posla i ostao do 1730.

Oko 1605 sam stigao u CDC. Upoznao sam nove likove iz Kolumbije, njih troje dve devojke i momak. I naravno koga drugog nego zemljaka iz nasih krajeva, Bosanca. Mada... Videcemo.

Prijatelji, braco, drugovi danas je veliki dan za Domovinu, nadam se da ste ga obelezili kako dolikuje.

CDC

Pokupio sam svoje stvari iz Embedo-a i krenuo put mojeg novog prebivalista Carl-Duisberg Center-a. CDC je nesto poput studentskog doma, ali predvidjen je samo za krace boravke. Tu odsedaju praktikanti, studenti sa razmene i ostali gosti TU Dortmund. Sobe su uglavnom jednokrevetne sa deljenim kupatilom. Dve sobe imaju zaseban mali hodnik i kupatilo. Svaki sprat ima prostoriju za kuvanje, kuhinju, i mali dnevni boravak. Svako kuva za sebe u kuhinji i posprema za sobom. Zvuci kao komunizam ali funkcionise. Soba mi je na cetvrtom spratu, lift ide do treceg ali je vrlo brz. Sobe su pristojne, vidi se da su starije, ali su ocuvane i ciste. Svaka soba ima krevet, radni sto, ormar, dve stolice, frizider. Postavljen je WiFi sa kojim sam ja imao zanimaciju dan-dva dok ga nisam podesio u sobi a moj nesrecni docimer Poljak sa svojim MacBookom bojim se da ce se zanimati tri meseca. Domar je velika faca, spazio sam to odmah. Ima prezime koje se izgovara kao jedno srpsko zanimanje. Nema pojma engleski, ali ljubazan je i hoce da pomogne. Smestio me je u sobu, odma mi je pokazao gde je prodavnica, gde je pab, dao mi je posudje (svako zaduzuje posudje, nesto kao u vojsci samo civilna varijanta) tanjir, kasika, viljuska, noz, mala solja, tiganj, lonac i poklopac koji fituje na oba. Domar mi je pokazao i gde da ostavim bajs a onda sam otisao po njega nazad u Embedo.

Subotu smo isli na CD berzu, kao nekad sto je bila kod SKCa samo originali. Ufur je 3E a CDovi se krecu od 1 pa do bogami bilo je ploca i za 25E! Naravno nezaobilazni su rekviziti majice, narukvice, suveniri i ostale fanovske zanimacije... Plan je bio da obidjemo centar u jednoj "walking" turi posto nista ne radi jer je drzavni praznik mislim Dan ujedinjenja ali smo se ipak rastali posto je Wojtek morao da se nadje sa mentorom. Ja sam ipak prosetao jos jednom da sve dobro utvrdim i popio svoj najskuplji caj u zivotu, u centru centra. Za veceru sam spremio spagete sa sosom od paradajza i maslinama. Posle toga isao sam da pomognem Maji oko njenog laptopa, pa zasta sam valjda ucio tolike skole :)

Posto je moj docimer isao na misu dogovorili smo se da i ja krenem sa njim. Crkva u kojoj se sluzi misa na Poljskom malo je dalje od centra pa smo isli U-Bahnom. Pocelo je u 11. Nista nisam uspeo da razumem sem kada je svestenik rekao da covek moze da zivi bez hrane i vode al bez Boga ne. Tu se ne slazemo al' nebih ulazio u raspravu. Sve u svemu bilo je zanimljivo videti sve to ali tamjan me iritira a i cela prica mi je dosta labava. Uglavnom bez zadrzavanja oko 12 krenuli smo pesice do grada jedno 10ak minuta. Tada sam shvatio da ce biti lep dan i da ce svi izmileti iz kuca. Odlucili smo da rucamo u gradu. U samom uzem centru na mestu gde je nekada bila pijaca postavljen je sator. U satoru ima nekoliko standova na kojima se kuva i prodaje tipicna nemacka hrana. Pogadjate Weirsingkohlroulade i ostali specijaliteti. Tu dolaze stariji mestani koji su eto izasli da prosetaju i ljudi koji su prvi put u Dortmundu. U stvari to je kopija Oktoberfesta. Naravno sluze i pivo. Lepo smo se najeli a zatim po jos lepsem vremenu prosetali

Boletov spritzer

HBahn vozimo se

Zeza me eclipse od ranog jutra a kisa ne prestaje. Moram da sacekam da bar malo prestane da mogu da se vratim bajsom. Na pauzi za rucak isli smo do turskog restorana. On je na drugom kraju kampusa pa smo isli H-Bahnom. H-Bahn je konstruisan 80ih godina za potrebe aerodroma u Disseldorfu i potpuno je automatizovan. Nema sofera, konduktera i pici na gondoli jedno 6 metara od zemlje. Restoran se zove Divan i vrlo je pristupacan a osoblje je ljubazno. Sluze tursku hranu ukljucujuci, börek, särmu i sl. Za pice sluze Apfelspitzer u narodu poznatiji kao Boletov spricer, po Boletu Troli, vozacu GSPa i domaru sa AJKa koji u sali pije ovaj spricer jer jelte ima da vozi putnike. Ovde putnike voze kompjuteri pa moze da se cepa i pravi spricer, ili König Pilsener kao ja i moj prijatelj "Hans" sinoc u hostelu.

Cudna zemlja

Jos otkad sam dosao pitam se ko zatvara vrata, gasi svetla i ostalo. Medjutim sve je vise nejasnoca. Prvo tusevi nemaju dve slavine nego jednu. Mozes da je uvrces kolko hoces ono nista, radi na pritisak. Pritisnes i radi. Dobro to sam ukapirao al nije mi jasno zasto se tusiraju hladnom vodom? Ajde mozda su navikli, ako mogu oni mogu i ja pa valjda smo mi bre Balkanci... Prvo jednom pritisnem i pokvasim se i onda neko ugasi. Onda se nasapunjam i opet pritisnem. Taman sam sprao svu sapunicu ono krene topla voda. Nista mi nije jasno. Ali ukapiracu.