Orientierungsseminar

Iz Dortmunda krecem u 0838 brzim ICE vozom. Petak ujutro je i nema mnogo putnika. Sedam u svoju rezervisanu fotelju iznad koje na led displeju stoji Dotmund a malo ispod Bonn. Ulazi zatim tip i u praznom vagonu seda pored mene. Bas nemam srece ali posle ukapiram da tako funkcionisu rezervacije. Citam Reisenplan, svescicu od 20ak strana o vozu ICE27 koji saobraca od Dortmunda do Beca. Sve pise: koji su vagoni, sta sadrze, muzika koja je razvucena po sedistima, za svaku stanicu vreme dolaska i svi sledeci polasci sa te stanice u sledecih 1h. Voz ide u proseku 120km/h i stize na svaku stanicu u minut. Dosadno. Stizem u Bonn po redu voznje u 1012. Posto konferencija pocinje od 1200 trazim InfoCentar da uzmem mapu i da prosetam do tamo. Mala tura po trgu, fakultet star 500 godina a onda Rheinpromenade, terasa sa koje se vidi reka i grad kao na dlanu. Slika otprilike kao sa kule Gardos, Rajna zavija u levo, u daljini se vide dve velike zgrade, UN i DeutchePost. Nastavljam alejom Konrada Adenauera. Prolazim pored biblioteke, nekoliko muzeja, bivse predsednicke rezidencije i jednog dvorca. Na svakom koraku prati me Beetoven. Sve su nazvali po njemu: skole, hotele, sale... Posle registracije i podizem materijal, boga mi bogat i idemo na rucak. Cimer mi je kolega sa ETFa, energeticar. Energican. Tu upoznajemo i ostale praktikante ali i master studente kojih u stvari ima najvise. Pratimo predavanje o DAAD organizaciji a onda idemo na bus turu. Posle vecere je welcoming party. Svi djuskaju, kao da im od toga zavisi stipendija, da je bolje ne bi valjalo.

Subota pocinje sa posebnim predavanjima. Ljudi iz DAAD su jako ljubazni. Pricamo im kako nam tece praksa, sta nam se svidja, koji su problemi. Sve slusaju i zapisuju. Zatim sledi predavanje o naucnom radu i institutima u Nemackoj. Rucak i prica jednog stipendiste iz prve ruke, mala pauza pa predavanje o 20godisnjici pada Berlinskog zida. Nakon toga idemo u Muzej novije istorije Nemacke. Prica neverovatna ali poucna. Pocinje dolaskom saveznika, podelom i okupacijom a zavrsava se trijumfalnim ujedinjenjem. Gledam snimke sa demonstracija. Mnogo poucnih detalja. Mnogo primera primenjivih na nase balkanske drzavice. Samo cekaju da se copy paste-ju. Dosta tema za diskusiju na veceri u Kineskom restoranu... a i kasnije.

Ljudi sa kojima pricam su izuzetni, uzivam u razgovoru sa njima.

U nedelju setamo po gradu. Jedan po jedan oni odlaze a ja ih ispracam. Imam voz u 1945 i taman toliko vremena da odem u Arithmemum, muzej diskretne matematike i racunanja, pre nego sto se vidim sa Komsinicom. U muzeju izlozeni su svi poznati i nepoznati mehanicki digitroni pocev od racunaljke, preko Pascala i Leibniza pa do Babbagea i njegovog mehanickog kompjutera. Saberi, oduzmi na 1001 nacin, mada u osnovi samo par genijalnih obrta. Mnogo masina iz 19 i 20 veka a onda 250 000 tranzistora na vrhu hemijske. Ingot sa 99,999999% silicijuma i zanimljivo interaktivno predavanje o Salesman scenario-u.

Pun sam utisaka dosao u Dormund sa 9 minuta zakasnjenja iako je isao i preko 150.