Ranom zorom krenuli smo put Witena na 3 Ruhrtal Maraton. Sve je obecavalo dobru kisu i prognoza a i moj osecaj. Negde oko 0850 krenuli smo do zeleznicke da uhvatimo ICE do Witena u 0909. Posto se ide izvan uzeg saobracajnog prstena tzv. tarif A morali smo da calnemo jos po 8 E za recimo 20km. Inace tarifa funkcionise tako da se gleda pocetna i krajnja destinacija a ne broj vozila koje promenis da stignes. Zbog malih komplikacija mogu vam reci da smo jeedva stigli. Nekako sam i nasao voz na 20-om peronu al bas u tom trenutku setio sam se da nisam ponistio karte. Uobicajeno je da ponistis kartu kad udjes u stanicu. Tu sam odradio par neplaniranih sprinteva ali nije moglo drugacije. Ubrzo stizemo u Witten na divnu starinsku zeleznicku stanicu gde nakon par minuta pronalazimo stanicu busa koji nas vozi pravo u Herbede. Herbede je mali gradic, bolje reci selo na obali jezera Kemnader See. Jezero je dugacko jedno 2 km i siroko oko 0.5km komotno bi moglo da se postavi regatno polje. Inace leti i kada je lepse vreme vrvi od vikendasa. Dolazimo na mesto za prijavu negde oko 10 bas u vreme starta maratona i tu se raspitujemo. Izimamo brojeve dok pocinje i drugi start tog dana polumaraton. Mi trcimo 10km kao i najveci broj ljudi. Moze se videti da je najveci broj takmicara srednjih godina. Kazu mi da je sve vise Nemaca koji se okrecu tom vidu rekreacije i koji neguju svoje zdravlje kroz ovakve i sl. fizicke aktivnosti. Svi su obuceni u lepe i sarene krpice i deluju profi, ali nismo zaista videli nijednog ozbiljnog atleticara. Recimo prvi na 10km isao je 36min. Objasnjavam mom kolegi iz Poljske da se ne opterecuje cinjenicom da samo nas dvojica (i mozda jos trojica) trcimo u sorcu i majici nego da se fokusira na trku. Start je bucan, uz bubnjeve krecemo. Ne idem u guzvu jer ocekujem da ce se ubrzo sve rascistiti medjutim to me je kostalo prilicno vremena. Drzim tempo malo ispod 5min/km i prestizem veliki broj takmicara bez veceg napora. Kriza nastaje na 8km i tu se slepam uz iskusniju Nemicu, dosta stariju ali u kondiciji i sa konstantnim tempom. Staza je jako teska ima uspona, padova, delom je asfalt a delom je kroz sumu. Jedva nekako istrcavam tih poslednjih kilometar dva dok pored mene cas unapred (on zapinje ja trcim) cas unazad (on hoda a ja trcim) prolazi zanimljiv klinac koji slusa Michael Jacksona i pokusava da izvuce poslednje atome snage. Neki covek tu oko 45g. dobacuje mu nesto na nemackom sto sam ja protumacio kao: nije ti dobro da menjas tempo, sinak. Pitam ga kad ce cilj, slepam se uz njega a on me upucuje da pratim strelice i daje mi for, malo se sklanja udesno i kao da ja prodjem, kao on je stariji nemoze on da me prati. E tu sam se primio, ubrzao ali sam ubrzo dotako dno svoje jetre koja me je jos vise rasturala. Tako iscrpnjen jos sam raspalio i sprint pred ciljem na opste odusevljenje publike i usao sa vremenom 49:11. Kad sam malo dosao sebi daju mi lubenicu i naravno pivo, naravno alcoholfrei ali lepo. A sad to nije sve. Idemo u svlacionicu obliznje fabrike koja je predvidjena za tusiranje, do duse bez peskira i bez sampona ali ko je mogao da predpostavi tako nesto. Sampon sam pozajmio, osusio sam se prirodno! Jos nije sve, ulaze i maratonci, pije se bezalkoholno pivo a sa bine pocinje r'n'r. Prodaju se kobasice za koje mi nemamo pare ali imamo sendvice. Stize i proglasenje a stize i kisa. Tako ostajemo u satoru blokirani da gledamo proglasenji primorani da uzivamo dok Best Before przi sa bine. Oko 1545 imamo voz nazad, narucujemo klopu i jedno pola sata cekamo u stanici.
No comments:
Post a Comment