Pozdrav Dortmundu

Cetvrtak je dan za pozdravljanje ina fakultetu to ide prilicno formalno. Idemo na rucak i menzu i igramo stoni fudbal. Pozdravljam se i sa kolegama sa kursa Nemackog, a profesorki sam obecao da se necemo videti jer kada budem dosao sledeci put necu biti vise A1 nivo. Grlim se jedino sa Turkinjom. Pice sa Oliverom i vecera u CDCu su jos licniji. Sve stvari koje sam shvatio da necu moci da ponesem u Srbiju zbog poklona koje sam kupio poklanjam mojim prijateljima kao uspomenu. Turcinu kofer jer deluje kao dzentlmen i cetku za cipele i specijalnu kremu. Juznoafrikancu gornji deo trenerke. Ugandi majicu i farmerke iz Pariza. Vunene carape, majicu,vojnicku letnju jaknu i dzemper, kacket, zimske pantalone, kozmetiku, hranu, radio, cvece. Sve.

U petak se upoznajem sa Frau Muler jer sam sva tri meseca odlazio na fakultet pre nego sto ona dodje a vracao se mnog kasnije nego sto ona ode. Pozdravljam se i sa nasim Hausfaterom i slikamo se ispred karte Nemacke. Krecem oko 12 i u 1305 sam na aerodromu. Kofer je 21 i to tolerisu ali me mole da smanjim tezinu ranca za oko 2kg i da to uradim na odgovarajucem mestu. Na pitanje da izvadim laptop iz ranca i uzmem ga u ruku odgovara da bi bilo bolje da imam samo jedan deo rucnog prtljaga. Zbogom dve brosure DAADa aftersejv, papuce, dezedorans a pomorandzu sam odlozio u stomak. U 1445 javljam kuci da sam prosao kontolu, jedem sendvic i smireno celam ukrcavanje. Odlazu prvo za sat sto smatram opravdanim da se pista pripremi jer pocinje da magli i pocinje sneg. Medujtim nakon pola sata dodatno odlaganje od 6 sati prouzrokovano kako kasnije saynajem zatvaranjem jednog lokalnog aerodroma blizu Londona na koji slece wizzair a sa koga treba da poleti nas avion pre nego sto sleti po nas. Odmah nam daju vaucere za hranu i pice. Ja se raspitujem zbog svoje vize i molim nadlezne da se to proveri. Nakon 5-6 poziva javlja mi se da za mene nema nikakvih problema jer je moj let iz opravdanih razloga odlozen ali se ocekuje da ostanem na aerodromu dok i ako wizzair donese odluku o odlaganju za sutrasnji dan. Sledecih 5-6 sati slusam klasiku, obavestavam roditelje i gea turs o kasnjenju i posmatram fantastican prizor: aerodrom osvetljen rotacionim svetlima zimske ekipe koja svakih 5 minuta obavlja zadatu proceduru. Polecemo u 2200 sa crne piste nakon prskanja celog aviona posebnom tecnoscu i vrlo sam srecan zbog toga a i zbog Nemacke sistematicnosti. Nije mi vazno kada cu da stignem vazno je da stignem. Slecemo na zaledjenu pisti od 3km (fala Bogu) u Temisvar u 0015 i tako postajem prvi covek koji je izasao iz EU koristeci novi vizni rezim. Vozac me ceka i idemo u pansion da prespavamo jer cekamo jos jedno odlozeno sletanju sutra ujutro. Saljem poruku kuci da stizem u subotu u ponde preko gtalka i dragog Joksa. Dolazimo na granicni prelaz na kome je u ponoc bila proslava i nakon krace kontrole nastavljamo u Srbiju. Doruckujemo u najboljoj pekari od Beograda do Temisvara po uveravanju naseg vozaca i stizemo u BG oko 1130.

Napredak je ostvaren u svakom pogledu. Utisci se gomilaju. Prvo hocu da se odmorim a onda krecem.

Prvi sneg

Juce nisam isao na fakultet jer nema potrebe. Oticu cu u cetvrtak da popakujem stvari i da se pozdravim sa svima. Otisao sam do biblioteke da im se zahvalim, da se razduzim i da im poklonim knjigu na srpskom koju sam poneo za citanje i nekoliko cdova koje sam kupio kada sam dosao u Nemacku. Ako neko hoce da cita "Short history of nearly everything na srpskom" u Dortmundu od sada ce to moci. Isao sam do sekond henda da kupim odelo i sreo ljubaznu bakicu koja mi je pomogla da uskladim boje. Kaze ima unuka koji svira u bendu pa je dosla da mu kupi malo neobicniji sako. Inace mogu da se kupe sve moguce i nemouce stvari koje ljudima ne trebaju a iza svega mislim stoji i jedna socijalna organizacija. Imam sada vremena i za stvari kao npr. da obidjem krug oko centra metroom itd. Rucam u domu sa Oki a onda idemo svi zejedno na svecanost povodom zavrsetka semestra u AudiMax amfiteatar, mislim da moze da primi 800 ljudi, taman za Elektroniku 1 kod Proke. Dodeljuju se priznanja najuspesnijim studentima ali to i nije bas toliko zanimljivo. Otisao sam posle 15 minuta da se nadjem sa Fitri u gradu i da jos nesto kupimo. Posle vecere shvatio sam da imam mnogo stvari i da cu morati da se odreknem nekih odevnih predmeta jer ce me odrati na aerodromu ako predjem 20kg. Zbogom levis farmerkama iz Pariza, Zagijevom starom koferu, mornarskom plavom dzemperu, majicama, hemiju nema sanse da ponesem, pola papira sam ostavio. Columbijac ulazi sav srecan jer je poceo da pada prvi sneg. Vise ne zelim da razmisljam o projektu o buducnosti i o mogucnostima. Zelim da se odmorim nakon svega i ponovo budem sa mojom porodicom i prijateljima u Srbiji.

Odbrojavanje do nule (-5)

Bio sam do kancelarije za migrante da proverim da li sam trebao da se prijavim za tri meseca ali uz male proceduralne komplikacije objasnjavaju mi da nemam potrebe i da sam u Nemackoj turista.

Kolega je zabrinut jer mu je centralna brava zaledila i komentarisemo spremnost nemacke zimske mehanizacije za eventualne snezne padavine. Ostalo je da sve sto sam uradio stavim tamo gde treba i prakticno slobodan sam od 11. U 12 imamo doktorsku promociju. 25 min izlaganja i 60 min "unakrsnog ispitivanja". Kandidat deluje sigurno iako ne razumem pitanja. Na kraju komisija se povlaci i donosi odluku da je kandidat polozio i pokazao "dobro" znanje. Postoji josh "vrlo dobro" i "apsolutno fantasticno", a u ocenu ulazi sve od pisanja, prezentacija, izlaganje, odgovori... Posle toga skromna zakuska, cestitke, poklon koji je dobio od cele katedre i specijalni poklon. Kada neko doktorira na katedri pravi se kartonska kapa, nesto slicno kao u SAD, ali duhovito ukrasena sa zitijama i hageografijom novopromovisanog doktora. Na pitanje kako su mu skrojili tako dobro velicinu, jedan odgovara: stalno je spavao u svojoj fotelji, nije bio problem! Inace, covek vec ima jedan doktorat: zenu i dvoje dece.

Isao sam na Sprachenkurs da se pozdravim, na Ruckenfit i odbojku. Svratio sam na caj i upoznao jos jednu devojku iz nasih krajeva, koja radi u kafeu. Tek je pocela sa studijama i zali se da je naporno sto je razumljivo a pogotovu jer jos i radi. U CDCu kacamak za veceru, po narodnom obicaju jede se rukama.

Final report

Ustao sam obrijao se i obukao se lepo. Dodao sam malo slika u moj, kako mentor kaze, very dry report jer profesor voli kada ima slika. Prezentacija je u 1100 malo je pomerena dok se sve ne namesti. Svi cekaju, i profesor se obukao lepo. Mali problemi kako to obicno biva sa prezentacijama ali u resavam to u hodu i uz osmeh. Osecam se sigurno kao kada sam branio diplomski samo ovoga puta nisam razvukao. Sve sto sam uradio znam, uradio sam sam i to je pravi recept. Profesor mi postavlja vrlo konkretno pitanje nakon prezentacije i vidim da nesto zapisuje. U zakljucku smelo navodim da ne vidim dalje mogucnosti u ovom smeru i to objasnjavam. Dobijam umesto aplauza lupkanje u sto, sto sam razumeo kao nesto pozitivno. Nakon toga idemo na rucak. Jos malo raduckam na izvestaju za DAAD i zatim pustam film Zivot je cudo. Nema mnogo zamerki sem da je film dug. Meni se licno nije svideo, ali ko zna kada ga odgledam na srpskom mozda bude zanimljiviji.

U CDCu je ponedeljak tradicionalni dan internacionalne kuhinje ali umesto svecane vecere sprema se generalna proba. Zigi Pig hoce da odradi jednu test varijantu a ja sam covek za to. Razmisljao sam sta ce Afrikanac da spremi. Lomio sam mozak kad ono covek uzeo brasno, stavio u vrelu vodu i sprema kacamak! Vratim film u nazad i setim se zasto su crncima beli zubi jos otkad je keva smisljala kako da nas natera da jedemo kacamak. Uz gibanicu od prijatelja, sir i mleko nas dvojica smo se bas najeli i to domacinski. Ziveo bratski Juznoafricki narod. Poljak je srecan sto ce biti i neko meso uz to.

Profuralo sa vihorom

Petak je naporan, radim bez prestanka. Ako nista drugo imam oba izvestaja zavrsena i mogu da odem na vikend zadovoljan. Nije da su savrsena al ne postoji savrsen projekat, prezentacija, zivot... postoje samo verzije do kojih se stize uz odgovarajuci trud. To me rasterecuje, ne osecam napetost. Odbojka je otkazana jer na fakultetu gostuju DIFovci iz cele Nemacke. Svracam do grada ne bi li kupio jos par sitnica i svratio do biblioteke. Na stanici srecem Turcina i Turkinje i setamo zajedno.

Subota je prilika da ponovo odem na buvljak i kupim torbu posto nema sanse da popakujem ovo sta sam namerio u kofer koji sam doneo. Dobro mi ide sa trosenjem para jos na jednom mestu i jos jednom mestu a onda idem da uzmem film iz video kluba za ponedeljak. U knizari je guzva da ne poverujes: 50 ljudi ceka u redu da kupi knjigu. Odustao sam. Vratio sam se u CDC umoran i spremio Padobranski pirinac znam da ce drugari doci gladni iz Solingena, ja na zalost nisam otisao sa njima. Javljaju mi da su odlucili da idu pravo u Westfalenpark na Winter Feuerwerk i da se pojavim tamo. So obzirom da su karte 8E odlucujemo da ipak uzivamo u vatrometu posmatrajuci ga izvan ograde ovog lepog parka. A tek sa mog prozora mora da je fantastican vju. Toliko su gladni da bi i tanjir pojeli. Indonezanka jede pirinac sa cipsom a Juznoafrikanac je stavio hleb odozdo pa prekrio sa pirincem i sece kao sniclu.

Spremam dorucak i peglam kosulju za sutra. Pre podne posvecujem sebi. I Bogu su vaznija dela nego reci. Rucak kod Olje je propao. Isao sam sa Indonezankama do grada. Pocelo je da smrzava. Metal se lepi za prste. To je samo pocetak. Sutra je novi dan...

Die Feuerzangenbowle

Mnogo radim da zavrsim sve do ponedeljka. Bio sam sa Oljom na rucku. U fudbalu ocigledan napredak. Popodne smo imali posebnu malu proslavu i film sa temom vezanonom za studentski zivot iz davne 1944. odskora veoma popularan medju studentima u Nemackoj. uz proslavu i odgovarajuce pice koje se priprema pomocu posebne aparature i u kontrolisanim uslovima. Tehnologija u sluzbi opijanja Made in Germany. Inace film je bio zanimljiv i iako je bio na nemackom prilicno sam ukapirao. Profesor je svima poklonio biljku koju je licno odgajio i cokoladnog Djeda Mraza.

Vruc dan

Od ranog jutra zatvorena vrata. Prvo sam bio u posti da posaljem Burculu telegram povodom sretnog dogadjaja, al rade tek od 9. Onda idem u opstinu da odnesem sve racune iz CDCa i da prijavim boravak, al ne rade sredom. Onda u 9 idem da podignem putne troskove na blagajnu univerziteta, oni se cude. Daad mi lepo poslao email i ja reko bice sve u redu, medjutim ima komplikacija. Dosta nadmudrivanja i sitnih potpitanja ali ja znam da sam u pravu i kazem im da me pozovu kad rese sa kancelarijom u Bonu. Na kraju sam isao ponovo. Gorak ukus a skoro kraj. Rucam sam u ISMu jer nemam vremena za menzu, vec dosta sam izgubio. Mentor mi saopstava da profesor nije u mogucnosti da vidi moju prezentaciju u cetvrtak pa bi bilo jako zgodno da pomerim za ponedeljak, prepodne. Vruce. Trcim sa Oliverom a onda ostajem jos do 1830. Dolazim oko 1930 u CDC gladan kao vuk a Poljak tek sto je poceo da sprema veceru. Sledecih dva sata mu pomazem cekajuci da se Olja javi i potpuno shvatam zasto se kaze da "glad moze naterati coveka da mnogo radi". Lego sam ranije nego obicno.

Kratka prica, dug dan

Dug dan posle koga se osecam odlicno. Projekat ne ide bas kako bi trebalo imam dodatnih poteskoca. Kurs, kafe, ruckenfit i odbojka cine da se ipak opustim i oko 2145 dodjem u CDC zadovoljan. Pricam sa koleginicom sa odbojke u vozu i shvatam da sam dovoljno prosao i osetio da mogu slobodno da kazem da vidim sebe u Dortmundu.

Srmz

Budim se uz Bozicne pesme i to je znak da je Dortmund potpuno u praznicnom raspolozenju. Ja sam u malo drugacijem fazonu jer se praksa blizi kraju i treba zapeti u poslu ali isto tako ne previse jer hocu da osetim i taj duh i zivot ovde u Dortmundu, jer bez toga sve i nebi imalo potpuni smisao. Sa mentorom se dogovaram oko daljih koraka do kraja nedelje, do kada planiram da zavrsim projekat i za prezentaciju sledeceg cetvrtka. Do kraja nedelje planiram da zavrsim i izvestaj DAADu koji uopste nije naivan. Zbog toga ostajem malo duze, jer drugih dana nemam kad da ostanem. Dosta je bilo hladno, ono sto sam ja osetio a i ono sto su mi uvece rekli ljudi sa africkog kontinenta. U domu su svi nesto umorni i smrznuti. Zabranio sam da im da me vise pitaju o odlasku jer ne nameravam da upropastim dve nedelje tuznim pricama. Iskreno, osecam da je postalo odlicno i to sve vise kako se blizi kraj.

Seglerhaus i spagete

U petak se konacno isplatila muka i trud oko kompajliranja i uspesno sam sto se kaze "spustio" kod na robota. Onda sam sve to postavio na repository tako da je uspeh bio apsolutan. Radim poslednje pripreme za vikend, pisem adrese i prevoz za mesta na koja cu ici, ukljucujuci i frizerski salon koji mi je kolega preporucio. Video sam ko ima najslicniju frizuru od kolega sa idejom da me frizer osisa po defaultu onako kako bih zeleo. Na odbojci nema guzve a nema ni 12 igraca. Igramo po dvojica na smenu a onda 5 na 5. Dok sam bio mlad i zelen mogao sam da igram 2 na 6 i zamalo da pobedimo, sva sreca da nismo. Zurim da vratim CDove u biblioteku pa onda da se nadjem sa ekipom iz doma i idemo na Vasar. Nalazimo se kod Madonne iako je prethodni dogovor bio Reinoldikirche i ja cekao tamo dobrih 10 minuta. Destinacija je bina jer tamo je centar desavanja. Svake veceri je koncert, ovoga puta blues band klavijatura, bas i bubnjevi. Dobar (jos jedna rec u nasem jeziku nemackog porekla a pocinje na Sh) shtimung. Pijemo vino i piju Kinderespunch a onda cekamo u redu za vruce kuvane krompire. Nastavljamo u dobrom stimungu posle 21 u CDCu.

Po dogovoru idemo na Flymarkt na univerzitetu, krecemo negde oko 10. Pre toga sam ja obisao prodavnicu i kupio namirnice da dopunim frizider. Dok tako vucem ranac od 15 kila na ledjima razmisljam j-te koliko covek hrane stavi u sebe za nedelju dana, ne racunajucu ono sto pojedem na fakultetu. Stizemo na fakultet a vreme nikad gore. Vetar se naduo, kisa pada hladno. Svi prodavci se sakrili pod neku strehu ili u kola, roba kisne... katastrofa. Sa druge strane ovi ima i prednti jer nema guzve i lako je spustiti cenu. Nemam nameru da kupim bog zna sta, ali eto tako neke sitnice, za uspomenu, suvenire. Video sam dobar bicikl, al sta da radim sa njim. Sta da radim ako me sretne gazda, il nedaj boze policija pa me pita: jeli momak kud si posao? Ima svega i svacega ali je hladno i oko 12 se krecemo. Rucam na brzinu pa onda idem do grada jer moram nesto da kupim a subota je jedini dan kada to mogu da uradim. Krenuo sam i na sisanje u drugi deo grada ali posto usput dobijam letak sa jedinstvenom ponudom koju je tesko odbiti, menjam plan. Otisao sam da kupim to sto mi je trebalo i vracam se u salon sa recima na usnama: Posto ste Vi? (prim. prev.) Zena od 1,85m ne krije da je zbunjena ali je ipak razumela o cemu se radi. Razumela je i bolje nego sto sam mogao da pretpostavim. Mlataram rukama i pokusavajuci da objasnim da samo masinom skrati nazad i ostavi napred a onda me ona pita na mom jeziku: Ajde reci kako da te osisam. Sad ja zbunjen neznam da li da odgovorim ili da pocnem da se smejem jer odmah sam mogao sam da pretpostavim da je moja nova frizerka Bosanka. Raspricali smo se lepo a kose sve manje na glavi, ja nisam ni video detalje dok nisam dosao u CDC, zulufima sam platio sto ne poznajem jezik. Lepo sam raspolozen i pripremam Padobranski pirinac za moje gladne domce.

U nedelju idem u Crkvu. Ponovo sam sreo zenu sa cetvoro dece, jedno drugom sto bi se reklo do uveta. Zena jedva izlazi na kraj sa njima, sve muskarci i neprestano se carkaju. Nju odusevljava to sto sam ja zavrsio a mene kako izlazi na kraj sa njima. Popio sam caj i vracam se u grad. Popodne idem na Kemnadersee u posetu jedrilicarima u Seglerhaus. Adventifeier je prigodna prilika za to jer se tada okupljaju i razgovaraju o prosloj sezoni i o planovima za sledecu nesto sl. nasoj klupskoj Slavi. Jezero datira iz 1979 a zdrada je sagradjena nesto kasnije pocetkom 80ih. Malo neuobicajeno, zgrada sa svim potrebnim sadrzajima vezanim za jedrenje, deljena je izmedju, ako se ne varam, tacno 18 klubova. To ima prednosti i mana ali za divno cudo funkcionise. Klubovi predlazu aktivnosti i zauzece prostorija i moraju se podrediti jedni drugima ali sve zajedno kosta mnogo manje i stepen iskoriscenja je jako visok. Hangar je mali i u njemu su samo jedra, kanapi i pojasevi dok su camci napolju, a tokom zime na drugoj udaljenoj lokaciji sto je isto prakticno resenje. Uz torte, kikiriki i kuvano vino razgovaram sa starijim jedrilicarima koji ne kriju da im je drago sto ima ko da slusa njihove dogodovstine. Jedan od njih mi prica gde je jedrio, drugi o reparaciji camaca, mehuricima, osmozi. Ja se odmah setim Rajka i dodam onu cuvenu: Plastika pije vodu. I sta mislite sta je odgovorio covek? Kratko i jasno: Genau! Inace, otkako nema vise dobrih starih zagadjivaca voda u jezeru iz godine u godinu postaje sve cistija. To se povoljno odrazava na biljke a posebno na jednu vrstu koja raste i do 30cm dnevno! Sa obzirom da raste sa dna i moze da dostigne 12-15m tj. dubinu jezera od jula jezero je prakticno neupotrebljivo za jedrilicarske namene. U tom pravcu ubaceno je oko 1t riblje mladji da se situacija malo rascisti.

Posle toga svracam do zemljaka u Sproköfel tu relativno blizu na sok i suve smokve a onda se vracamo vozom zajedno za Dortmund. U 2115 ceka nas kompir sa majonezom i spagete na Ugandanski nacin. Dok nisam dosao u Nemacku, upoznao ljude i osetio multikulturalizam u praksi nisam ni prepostavio kako su indonezanski, ugandski i srpski narod povezani kroz kuhinju i ovaj zajednicki svojstveni specijalitet. Sa ozirom da Poljak sprema sledecu veceru pitam se kakve su sanse da jedemo ponovo spagete i ima li neke veze medju nama?

KST i pad treceg carstva

Utorak nema mnogo ljudi na faksu. Nije tu profesor pa mi se cini logicno. A i dan je nekako gadan da ne ustanesh iz kreveta. Mentor nije raspolozen za saradnju i on je izgleda u poslu do gushe. Kaze mi kako nisam ja jedini koji radim sa lejosom i da treba vise da gledam po netu. Da, nisam jedini sa lejosom ali jedini pravim codegenerator za lejos. Uf, daleko sam otisao od pocetka projekta. Idem na kurs a posle sa Turkinjama sa kursa i Turcinom na pice. On cepa Weistner, njih dve Lemon Bier, ja omalo da se obrukam sa cajem. Deremo i krompire sa kecapom. Vrlo su obrazovani i emancipovani a sa druge strane srdacni i otvoreni. Dopustam im da me caste pivom uz obecanje da ce kad postanu gastarbajteri da svrate u BG. Idem na vezbe za kicmu, pa na odbojku. Trener me opet sacekuje sa pitanjem zasto kasnim ali ja se samo smeskam. Dobro skacem, dobar sam u polju i to cu da izgladim. Mislim da delujem onako pomalo kao neka atrakcija koliko masem rukama i trudim se da im delujem profi. Upao sam u odlicnu ekipu i bez problema deremo sve redom. Upoznajem jednog momka sa zurnalistike i jednog Ceha sa tehnologije. Uvece maltretiram Ugandu i Indoneziju da pricaju samnom. Ljudi su neverovatni. Obrazovani, slojeviti... imam super drustvo.

Sreda prolazi tesko dan je hladan. Podizem poslednju stipendiju a niko ne spominje putne troskove. Ne brinem za to jer DAAD ostavlja profi utisak i nikome ne ostaje duzan. Saljem im mail oko toga ali dobijam na nemackom nesto sto slabo razumem i sto mi se bash ne svidja ali sta je tu je. Umam utisak da sam ja u pravu ali oprezno odgovaram i izvinjavam se za to sto sam pogresno razumeo. Bavim se popunjavanjem izvestaja o praksi. Isao sam do kancelarije za strance da razjasnim neke stvari oko studiranja ali nisu bili bas raspolozeni za razgovor. Nismo trcali ni ove srede. Oliver me je opet ispalio a vadi se pricom o srpskom klarinetisti ciju muziku ima kod kuce. Posle posla idem sa Oljom na Neujahrsmarkt pa na veceru a onda na pice u straasan Rock Caffee. Mesto je autenticno... pa mogu da kazem poput KSTa vise uzivam u atmosferi nego u muzici i dobro se osecam. Vece provodim sa Oljom. Nekako sam rasterecen.

Dosta sam raspolozen dosao na fakultet bas je lep dan. Pricam sa kolegom vise nego obicno, i on je raspolozen. Nekako sam danas opusten i uzivam. Imacemo sledeceg cetvrka poseban Bierseminar i Gluhwein seminar sa projekcijom poznatog Bozicnog filma. To zadovoljstvo zajedno sa hranom kosta 5E i pozeljno je prijaviti se nedelju dana ranije kako bi osoba, dobrovoljac, kupila sve potrepstine na vreme. Citam mail u kome mi se izvinjavaju i kazu da je bila greska i da ce mi ipak isplatiti josh 59,5E za putne troskove do Bonna. To pokazuje da su veoma oprezni ali istovremeno veoma profesionalni. Ovoga puta uspeo sam da se setim i idem u Divan na rucak. Posto je lepo vreme krenuli smo peske al kako se ispostavlja varljivo sunce nas izdaje na 100m od zgrade i pocinje da se mrsti. Dok rucamo ukapirao sam da svo cetvoro imaju plave oci a sem toga posvecen sam dubokom razmisljanju koje proizilazi iz situacije da se praksa blizi kraju. Vracam se HBahnom a ostali cepaju pesaka. Posebno cepa nasa sekretarica, crvenokosa i cesto rumena Julia. To rumenilo dovodim u vezu i potpuno objasnjavam cinjenicom da je dosla nazad pre mene. Smeje se i dodaje: I cak nisam trcala! To je duh. Neke stvari oko projekta se pomeraju napred sto bi rekao mentor: There is some progress. U 16 imam cas na temu nacionalne istorije i politike na nemackom. Fala bogu ima slika a i imam neka znanja o svemu tome od ranije. Negde pri kraju prvog carstva zamoljen sam da dam uvod oko balkanskih desavanja iz 1914. Prekida sa kada je postalo najzanimljivije a to je pad treceg carstva. Imamo zatim Schprechen kurs. Ima novajlija jedna Egipcanka, Rus i Kinez. Kolaboriram sa Indijcem a usput mi objasnjava zasto samo zenski macka moze da ima tri boje, na naucnoj bazi. U povratku vreme se pokvarilo.

Uspesna projekcija

Ponedeljak je i nisu svi bas srecni sto je dosao kraj vikenda. Ja fala bogu imam konkretnog posla ali mi i nije bas lako da se uhvatim u kostac sa njim nakon jucerasnje svetkovine. Radim do oko 1600 jer treba da podesim projekciju za 1630. S obzirom da me Burcul smara i zadrzava iz krajnje subjektivnih razloga, a takodje shodno objektivnim razlozima podesavanja projektora i laptopa projekcija kasni 17 minuta. Neki, koje ovom prilikom ne bih zeleo da imenujem, su otkazali u poslednjem trenutku sto zbog bracnih, sto zbog predbracnih obaveza. Treba to razumeti. Inace mislim da su dobro reagovali na film i bilo je smeha. Meni je licno bila novost da gledam film na Nemackom sto je doprinelo da se koncentrisem na sliku jer jezik nisam ni pokusavao da ispratim. Vracam film i idem u kupovinu vracam se oko 2010. U CDCu smo opet imali slavlje, nasa drugarica iz Indonezije je nedavno proslavila svoj rodjendan im Berlin a sinoc napravila veceru. Doneo sam rotkvitze da probaju. Poneo sam i alvu i pozvao sam i Turcina da nam se pridruzi. Sledci put ce zemljak da pravi veceru, pa Poljak itd.