Pozdrav Dortmundu

Cetvrtak je dan za pozdravljanje ina fakultetu to ide prilicno formalno. Idemo na rucak i menzu i igramo stoni fudbal. Pozdravljam se i sa kolegama sa kursa Nemackog, a profesorki sam obecao da se necemo videti jer kada budem dosao sledeci put necu biti vise A1 nivo. Grlim se jedino sa Turkinjom. Pice sa Oliverom i vecera u CDCu su jos licniji. Sve stvari koje sam shvatio da necu moci da ponesem u Srbiju zbog poklona koje sam kupio poklanjam mojim prijateljima kao uspomenu. Turcinu kofer jer deluje kao dzentlmen i cetku za cipele i specijalnu kremu. Juznoafrikancu gornji deo trenerke. Ugandi majicu i farmerke iz Pariza. Vunene carape, majicu,vojnicku letnju jaknu i dzemper, kacket, zimske pantalone, kozmetiku, hranu, radio, cvece. Sve.

U petak se upoznajem sa Frau Muler jer sam sva tri meseca odlazio na fakultet pre nego sto ona dodje a vracao se mnog kasnije nego sto ona ode. Pozdravljam se i sa nasim Hausfaterom i slikamo se ispred karte Nemacke. Krecem oko 12 i u 1305 sam na aerodromu. Kofer je 21 i to tolerisu ali me mole da smanjim tezinu ranca za oko 2kg i da to uradim na odgovarajucem mestu. Na pitanje da izvadim laptop iz ranca i uzmem ga u ruku odgovara da bi bilo bolje da imam samo jedan deo rucnog prtljaga. Zbogom dve brosure DAADa aftersejv, papuce, dezedorans a pomorandzu sam odlozio u stomak. U 1445 javljam kuci da sam prosao kontolu, jedem sendvic i smireno celam ukrcavanje. Odlazu prvo za sat sto smatram opravdanim da se pista pripremi jer pocinje da magli i pocinje sneg. Medujtim nakon pola sata dodatno odlaganje od 6 sati prouzrokovano kako kasnije saynajem zatvaranjem jednog lokalnog aerodroma blizu Londona na koji slece wizzair a sa koga treba da poleti nas avion pre nego sto sleti po nas. Odmah nam daju vaucere za hranu i pice. Ja se raspitujem zbog svoje vize i molim nadlezne da se to proveri. Nakon 5-6 poziva javlja mi se da za mene nema nikakvih problema jer je moj let iz opravdanih razloga odlozen ali se ocekuje da ostanem na aerodromu dok i ako wizzair donese odluku o odlaganju za sutrasnji dan. Sledecih 5-6 sati slusam klasiku, obavestavam roditelje i gea turs o kasnjenju i posmatram fantastican prizor: aerodrom osvetljen rotacionim svetlima zimske ekipe koja svakih 5 minuta obavlja zadatu proceduru. Polecemo u 2200 sa crne piste nakon prskanja celog aviona posebnom tecnoscu i vrlo sam srecan zbog toga a i zbog Nemacke sistematicnosti. Nije mi vazno kada cu da stignem vazno je da stignem. Slecemo na zaledjenu pisti od 3km (fala Bogu) u Temisvar u 0015 i tako postajem prvi covek koji je izasao iz EU koristeci novi vizni rezim. Vozac me ceka i idemo u pansion da prespavamo jer cekamo jos jedno odlozeno sletanju sutra ujutro. Saljem poruku kuci da stizem u subotu u ponde preko gtalka i dragog Joksa. Dolazimo na granicni prelaz na kome je u ponoc bila proslava i nakon krace kontrole nastavljamo u Srbiju. Doruckujemo u najboljoj pekari od Beograda do Temisvara po uveravanju naseg vozaca i stizemo u BG oko 1130.

Napredak je ostvaren u svakom pogledu. Utisci se gomilaju. Prvo hocu da se odmorim a onda krecem.

Prvi sneg

Juce nisam isao na fakultet jer nema potrebe. Oticu cu u cetvrtak da popakujem stvari i da se pozdravim sa svima. Otisao sam do biblioteke da im se zahvalim, da se razduzim i da im poklonim knjigu na srpskom koju sam poneo za citanje i nekoliko cdova koje sam kupio kada sam dosao u Nemacku. Ako neko hoce da cita "Short history of nearly everything na srpskom" u Dortmundu od sada ce to moci. Isao sam do sekond henda da kupim odelo i sreo ljubaznu bakicu koja mi je pomogla da uskladim boje. Kaze ima unuka koji svira u bendu pa je dosla da mu kupi malo neobicniji sako. Inace mogu da se kupe sve moguce i nemouce stvari koje ljudima ne trebaju a iza svega mislim stoji i jedna socijalna organizacija. Imam sada vremena i za stvari kao npr. da obidjem krug oko centra metroom itd. Rucam u domu sa Oki a onda idemo svi zejedno na svecanost povodom zavrsetka semestra u AudiMax amfiteatar, mislim da moze da primi 800 ljudi, taman za Elektroniku 1 kod Proke. Dodeljuju se priznanja najuspesnijim studentima ali to i nije bas toliko zanimljivo. Otisao sam posle 15 minuta da se nadjem sa Fitri u gradu i da jos nesto kupimo. Posle vecere shvatio sam da imam mnogo stvari i da cu morati da se odreknem nekih odevnih predmeta jer ce me odrati na aerodromu ako predjem 20kg. Zbogom levis farmerkama iz Pariza, Zagijevom starom koferu, mornarskom plavom dzemperu, majicama, hemiju nema sanse da ponesem, pola papira sam ostavio. Columbijac ulazi sav srecan jer je poceo da pada prvi sneg. Vise ne zelim da razmisljam o projektu o buducnosti i o mogucnostima. Zelim da se odmorim nakon svega i ponovo budem sa mojom porodicom i prijateljima u Srbiji.

Odbrojavanje do nule (-5)

Bio sam do kancelarije za migrante da proverim da li sam trebao da se prijavim za tri meseca ali uz male proceduralne komplikacije objasnjavaju mi da nemam potrebe i da sam u Nemackoj turista.

Kolega je zabrinut jer mu je centralna brava zaledila i komentarisemo spremnost nemacke zimske mehanizacije za eventualne snezne padavine. Ostalo je da sve sto sam uradio stavim tamo gde treba i prakticno slobodan sam od 11. U 12 imamo doktorsku promociju. 25 min izlaganja i 60 min "unakrsnog ispitivanja". Kandidat deluje sigurno iako ne razumem pitanja. Na kraju komisija se povlaci i donosi odluku da je kandidat polozio i pokazao "dobro" znanje. Postoji josh "vrlo dobro" i "apsolutno fantasticno", a u ocenu ulazi sve od pisanja, prezentacija, izlaganje, odgovori... Posle toga skromna zakuska, cestitke, poklon koji je dobio od cele katedre i specijalni poklon. Kada neko doktorira na katedri pravi se kartonska kapa, nesto slicno kao u SAD, ali duhovito ukrasena sa zitijama i hageografijom novopromovisanog doktora. Na pitanje kako su mu skrojili tako dobro velicinu, jedan odgovara: stalno je spavao u svojoj fotelji, nije bio problem! Inace, covek vec ima jedan doktorat: zenu i dvoje dece.

Isao sam na Sprachenkurs da se pozdravim, na Ruckenfit i odbojku. Svratio sam na caj i upoznao jos jednu devojku iz nasih krajeva, koja radi u kafeu. Tek je pocela sa studijama i zali se da je naporno sto je razumljivo a pogotovu jer jos i radi. U CDCu kacamak za veceru, po narodnom obicaju jede se rukama.

Final report

Ustao sam obrijao se i obukao se lepo. Dodao sam malo slika u moj, kako mentor kaze, very dry report jer profesor voli kada ima slika. Prezentacija je u 1100 malo je pomerena dok se sve ne namesti. Svi cekaju, i profesor se obukao lepo. Mali problemi kako to obicno biva sa prezentacijama ali u resavam to u hodu i uz osmeh. Osecam se sigurno kao kada sam branio diplomski samo ovoga puta nisam razvukao. Sve sto sam uradio znam, uradio sam sam i to je pravi recept. Profesor mi postavlja vrlo konkretno pitanje nakon prezentacije i vidim da nesto zapisuje. U zakljucku smelo navodim da ne vidim dalje mogucnosti u ovom smeru i to objasnjavam. Dobijam umesto aplauza lupkanje u sto, sto sam razumeo kao nesto pozitivno. Nakon toga idemo na rucak. Jos malo raduckam na izvestaju za DAAD i zatim pustam film Zivot je cudo. Nema mnogo zamerki sem da je film dug. Meni se licno nije svideo, ali ko zna kada ga odgledam na srpskom mozda bude zanimljiviji.

U CDCu je ponedeljak tradicionalni dan internacionalne kuhinje ali umesto svecane vecere sprema se generalna proba. Zigi Pig hoce da odradi jednu test varijantu a ja sam covek za to. Razmisljao sam sta ce Afrikanac da spremi. Lomio sam mozak kad ono covek uzeo brasno, stavio u vrelu vodu i sprema kacamak! Vratim film u nazad i setim se zasto su crncima beli zubi jos otkad je keva smisljala kako da nas natera da jedemo kacamak. Uz gibanicu od prijatelja, sir i mleko nas dvojica smo se bas najeli i to domacinski. Ziveo bratski Juznoafricki narod. Poljak je srecan sto ce biti i neko meso uz to.

Profuralo sa vihorom

Petak je naporan, radim bez prestanka. Ako nista drugo imam oba izvestaja zavrsena i mogu da odem na vikend zadovoljan. Nije da su savrsena al ne postoji savrsen projekat, prezentacija, zivot... postoje samo verzije do kojih se stize uz odgovarajuci trud. To me rasterecuje, ne osecam napetost. Odbojka je otkazana jer na fakultetu gostuju DIFovci iz cele Nemacke. Svracam do grada ne bi li kupio jos par sitnica i svratio do biblioteke. Na stanici srecem Turcina i Turkinje i setamo zajedno.

Subota je prilika da ponovo odem na buvljak i kupim torbu posto nema sanse da popakujem ovo sta sam namerio u kofer koji sam doneo. Dobro mi ide sa trosenjem para jos na jednom mestu i jos jednom mestu a onda idem da uzmem film iz video kluba za ponedeljak. U knizari je guzva da ne poverujes: 50 ljudi ceka u redu da kupi knjigu. Odustao sam. Vratio sam se u CDC umoran i spremio Padobranski pirinac znam da ce drugari doci gladni iz Solingena, ja na zalost nisam otisao sa njima. Javljaju mi da su odlucili da idu pravo u Westfalenpark na Winter Feuerwerk i da se pojavim tamo. So obzirom da su karte 8E odlucujemo da ipak uzivamo u vatrometu posmatrajuci ga izvan ograde ovog lepog parka. A tek sa mog prozora mora da je fantastican vju. Toliko su gladni da bi i tanjir pojeli. Indonezanka jede pirinac sa cipsom a Juznoafrikanac je stavio hleb odozdo pa prekrio sa pirincem i sece kao sniclu.

Spremam dorucak i peglam kosulju za sutra. Pre podne posvecujem sebi. I Bogu su vaznija dela nego reci. Rucak kod Olje je propao. Isao sam sa Indonezankama do grada. Pocelo je da smrzava. Metal se lepi za prste. To je samo pocetak. Sutra je novi dan...

Die Feuerzangenbowle

Mnogo radim da zavrsim sve do ponedeljka. Bio sam sa Oljom na rucku. U fudbalu ocigledan napredak. Popodne smo imali posebnu malu proslavu i film sa temom vezanonom za studentski zivot iz davne 1944. odskora veoma popularan medju studentima u Nemackoj. uz proslavu i odgovarajuce pice koje se priprema pomocu posebne aparature i u kontrolisanim uslovima. Tehnologija u sluzbi opijanja Made in Germany. Inace film je bio zanimljiv i iako je bio na nemackom prilicno sam ukapirao. Profesor je svima poklonio biljku koju je licno odgajio i cokoladnog Djeda Mraza.

Vruc dan

Od ranog jutra zatvorena vrata. Prvo sam bio u posti da posaljem Burculu telegram povodom sretnog dogadjaja, al rade tek od 9. Onda idem u opstinu da odnesem sve racune iz CDCa i da prijavim boravak, al ne rade sredom. Onda u 9 idem da podignem putne troskove na blagajnu univerziteta, oni se cude. Daad mi lepo poslao email i ja reko bice sve u redu, medjutim ima komplikacija. Dosta nadmudrivanja i sitnih potpitanja ali ja znam da sam u pravu i kazem im da me pozovu kad rese sa kancelarijom u Bonu. Na kraju sam isao ponovo. Gorak ukus a skoro kraj. Rucam sam u ISMu jer nemam vremena za menzu, vec dosta sam izgubio. Mentor mi saopstava da profesor nije u mogucnosti da vidi moju prezentaciju u cetvrtak pa bi bilo jako zgodno da pomerim za ponedeljak, prepodne. Vruce. Trcim sa Oliverom a onda ostajem jos do 1830. Dolazim oko 1930 u CDC gladan kao vuk a Poljak tek sto je poceo da sprema veceru. Sledecih dva sata mu pomazem cekajuci da se Olja javi i potpuno shvatam zasto se kaze da "glad moze naterati coveka da mnogo radi". Lego sam ranije nego obicno.