Dugo prizeljkivani vikend je dosao. Vikendom svi ostaju krace nego obicno. Zure kuci. Meni se i ne zuri. Plan mi je da oko 5 svratim da izvidim kakva je sutuacija na odbojci, kako ljudi igraju i da li cu moci da se ukljucim. Anna mi predlaze da odem na studentski "flee market" u subotu i na bicikl rutu na sever, pored Emsher kanala. Kazem da ce dobiti izvestaj u ponedeljak a zatim se pozdravljam sa njom i nekolicinom napozrtvovanijih ljudi na faksu. Petak je. Osecam se tako opusteno. Isto tako opusteno postavljam pitanje tipu sa pravilno razvijenom muskulaturom i izvesnom funkcijom vezanom za sportski objekat u koji ulazim: "Gde je sala br. 2 hteo bih da vidim odbojku?", na engleskom. Posle 2 sekunde, malo negoduje zbog engleskog, ali odgovara na perfektnom engleskom i onako ljubazno, cak toliko ljubazno da vec vidim da ce reci biti nezgodne. Pita da li imam patike u rancu a posto je odgovor ne ljubazno me upucuje na svlacionicu da ostavim stvari i skinem cipele i da bos udjem u salu! Tu ja onako malo zatecen, kazem hvala lepo i vratim se odakle sam dosao tj. izadjem napolje i propadne mi poso. Uvece nakon sto sam pojeo svoju veceru pomazem jadnom Aleksu iz Ugande da dovrsi svoju uz Bitburger Bier. Nakon piva stvorili su se uslovi da Poljaku objasnim da oni u stvari imaju istu himnu kao i SFRJ. A stvorili su se i uslovi da mu to i prakticno pokazem.
Subotu pocinjem sa velikim planovima. Prvo buvljak, medjutim propada nisam uspeo da ga nadjem a pitanje da li ga je uospste i bilo. Nista nastavljam po planu dalje je muzej rada i radnika sa akscentom na poboljsanje uslova rada tzv. DASA. Nov muzej. Dobijam slusalice na engleskom koje imaju prijemnik tako da svaki put kada stanem na predvidjeno mesto dobijam objasnjenje o tome sto je prikazano. Popunjavam formular da ako slikam nesmem to da objavim vec samo da mogu da koristim u privatne svrhe. Ogroman muzej koji nije lako obici ali posebno bih izdvojio originalni "lonac" u kome se "kalio celik" i "fogroom" ili komora za maglu. Prvo sa sve zvucnicima do oko 100dB, drugo covek je dobio Nobelovu nagradu za metod vizualizacije elektrcnog praznjenja 1927. Stvar je napravio 40 godina pre ali tek kasnije je uspeo da objasni zasto se nasumicno formiraju beli stubovi kao magla na crnoj podlozi. Posto sam shvatio da se jedna od radnica zbunila i da mi nije naplatila kartu podsecam je na to u odlasku. Steta je sto za ostatak para koje imam u dzepu, jer sam novcanik zaboravio, necu moci da rucam tu nego moram da se vratim. Svratio sam do biblioteke, vratio se do CDCa i oko 4 krecem ponovo. Cilj mi je da kupim kartu za Jungekoncert u Philharmoniji u ponedeljak i zatim obidjem Aplerback. Nista od koncerta blagajna radi do 1430 a cuvar mi sugerise da kupim preko interneta. Aplerback je juzno od centra linijom U47 do kraja. Prolazim nekoliko psihijatrijskih ustanova i Haubtfriedhof i dolazim u centar bukvalno zasebnog gradica. Idem u Decatlon bez posebne potrebe cisto da vidim kako to izgleda. Noc mi je dobro dosla da se odmorim jer i sutra treba da se obilazi.
Krecem na sever oko 0930. Oko 1000 sam vec stigao u Huckarde ispred Hansa Kokerie, od 1920 pa do 1960ih najvece fabrike koksa, ako mogu tako da kazem u Evropi. Odusevljavaju me masine koje rade neprekidno 24h, 70 godina (1920-1992) i sva ta Nemacka industrija. Saveznici da li slucajno a meni se sve cini namerno nisu srusili ovu fabriku ali su smanjili njenu proizvodnju posle rata na cetvrtinu predratne. Nastavljam na sever prateci Emsher kanal i divnu biciklisticku stazu pored kanala. Nailazim na pesake, usporavam, prolazim lagano pored njih i covek mi dovikuje Bitte shoon! Ima biciklista ima trkaca ima i setaca, deca, zivotinje neki su na nogama, neki na tockovima. Tip mi pokazuje gde sam tacno na mapi i dodaje da treba da trcim ne da vozim bicikl a sve to na jedno 20km od Dortmunda! Na kraju rute Emser kanal se zavrsava prevodnicom i nastavlja sada vec ozbiljnijim kanalom po kojem moze lepo da se plovi. Tu u blizini rucam u obliznjem restoranu Knodel sa govedinom i salatom i gledam demostraciju vazdusne moci lokalnog kluba aviomodelara. Pun utisaka i punog stomaka stizem u Dortmund nesto posle 1600. Dosta je za danas.
No comments:
Post a Comment