Automat za karte

Nemacka zeleznica jedana je od najbolje organizovanih u svetu. Kasnjenja prakticno da nema, sve je automatizovano i nailazak sledeceg voza moze se ocekivati tacno u vremenu koje stoji ispisano na digitalnom displeju.

Pre ulaska u stanicu glas obavestava putnike koja je sledeca stanica i sa koje strane je izlaz, posto nije uvek sa iste strane. Neke manje stanice imaju prostor za putnike izmedju koloseka i kod njih je izlazak sa leve strane, dok kod vecih koloseci su spojeni pa je izlaz na desno. Kad voz udje u stanicu na glavnom displeju pojavi se destinacija i sledecih nekoliko stanica prispelog voza, na samom vozu stoji ispisano ime sledece stanice i pravac a unutar voza pomeri se lista stanica za jedno mesto u levo.

Kupovina karata je automatizovana. Na prakticno svim vecim stanicama nalaze se automati na kojim se na touch screen displeju biraju karte i zatim ubacuje novac. Nikada se ne stampaju karte koje nisu placene. Tako se kupuju sve karte pocev od Einzmal Ticket (karta za jednu voznju) pa do mesecnih markica i medjugratskih karata. Juce sam na jednom takvom kupovao kartu za sledeci petak jer idem u Bonn. Postoje dve procedure. Jedna je korak-po-korak a druga je daj-na-brzinu prvi sledeci voz. Kad izaberes destinacuju ostaje da platis a tu sam uocio mali problem. Aparat vraca minimalan kusur. Ako nesto kosta recimo 53 nije moguce ubaciti 50 i 20 nego 50 i 10 ili 50 i 5 itd. Ako nemas pri ruci te apoene nemozes da kupis. Na licu mesta masina ti odstampa karte i mozes da ides. Postoji fora i kupovine preko interneta pa da ih stampas kuci za one koji ne vole da idu na stanicu.

Posle kupovine otisao sam do gradske biblioteke. Raspitao sam se za clanstvo i imam mogucnost da se uclanim. Imaju dosta CDova i DVDova ukljucujuci Bobana Markovica i njegove Black Pantere i naseg Kusturicu, imaju skoro sve njegovo. Planiram da pustim jedan nas film na sledecem Bierseminaru.