1440 minuta u Prestonici, rodjendan itd

Petak je prosao prilicno normalno, lep radni dan, sem sto je ovoga puta na odbojci bilo zanimljivije nego prosli put. Krenuo sam sa jednim Nemcem-Azijatom vrlo lepo skoro bez greske. Nije bilo mnogo guzve pa su nas razdvojili u dve grupe ali po jedan igrac pauzira jednan korak rotacije. Moram samo da napomenem kako tip sto vodi trening ima iskustva da izabere iskusan tim za sebe a ostavi nas boraniju da se uigravamo. Ipak na kraju smo ih dobili. Svratio sam do biblioteke da se raspitam za Vukove prevode koje sam narucio da mi donesu u originalu iz Bonna. E to ce stvarno biti ludo kad donesu knjigu koju je preveo Grim jos 1854. Uzeo sam nesto muzike i idem prvo u CDC. Treba da popakujem nesto malo stvari u ranac i idem da se preslisam sa Oljom i cimerkom za put.

Ustajemo u 0420 jer ovde se nista ne prepusta sluchaju, Voz polece u 0548 al mi smo na stanici 20 min ranije. Spavam skoro ceo put, sve do Spandau-a (mislim da mozda ima veze sa poznatim sastavom iz 80ih) predgradja Berlina, oko 30km od centra. Voz sada usporava znatno i mi gledamo sve te cudne prizore. Haubtbahnhof je u samom centru grada, ogromna zgrada koju mogu da opisem kao majku svih Haubtbahnhofova u Nemackoj. Realy huge. Visestruki kolosek istok-zapad se na dva nivoa sa razlikom od 30m ukrsta sa kolosekom sever-jug koji ide tako pod zemljom jos par kilometara. Na velikom platou jedina zgrada koja nije bila porusena je ambasada Svajcarske, i dan danas stoji. Za par minuta smo ispred zgrade Reihstaga, gledamo je sa ogromnog travnjaka ispred. Zgrada je veoma stara, vise puta porusena, sada sa dodatnom staklenom kupolom koja izrasta iz starog zdanja kao nova Nemacka posle '45. Iza zgrade na mestu gde je nekada stajao zid simbolicna kamena staza na trotoaru. Gvozdena zavesa prolazi na samo 15 metara od zgrade. Prolazimo pored Brandenburske kapije i nove americke ambasade, koja je vracena na staro mesto nakon ujedinjenja. Gledam tu neverovatnu ogradu i impresionira me njihova impresioniranost bezbednoscu. Desno od ambasade je Jewish monument, podignut u slavu i secanje na sve Jevreje ubijene na evropskom tlu. Zaista neverovatan spomenik, ogroman i u isto vreme opominjuci toliko snazno da se to ne moze opisati. 2711 kamenih blokova dugackih oko 2 i sirokih oko 1 metar tako precizno poredjanih i slozenih kako to samo nemacki mozak moze da izvede. Idemo zatim na mesto zvano Postdamer platz na kome je "puko" sto bi se reklo. Na mestu gde nije bilo ama bas nicega sem poveceg podzemnog bunkera iznad kojeg je cistina sada strce ogromne zgdrade da ti pamet stane. Malo dalje imali smo prilike da vidimo otvorenu izlozbu slika i dokumenata o Gestapo-u na mestu gde se gradi Muzej of Teror. Sledeca tacka je CP Charli, jedno od tri tacke na kojima je postojala komunikacija izmedju dve strane za vreme hladnog rata, meni najinteresantnija tema. Na tom mestu je muzej posvecen zidu (Berliner Mauer) i svim moguciim nacinima da se zaobidje, predje i na kraju rasturi. Ulazim u rusku zonu, neopazeno :) i nastavljam na sever do Unter den Linden glavne ulice siroke cirka 60 metara sa drvoredom po sredini. Berlinci drugacije izgledaju. Nekako su vise fensi i nekako vidi se da je to glavni grad. Inace ove ulice u centralnom Berlinu veoma su opasne. Opasne su po bankovni racun. Samo da kazem da je ulaznica za muzej 4 puta skuplja nego u Dortmundu i Bonnu a DVD sa srpskim filmom oko 100 puta nego u Beogradu. Najnoviji Ferari kosta oko 185 000 bez poreza. Na jos malo na sever u jednoj ulici sa imenom koje podseca na pomorandze video sam nesto zanimljivo. U jednoj napustenoj zgradi, tacnije u njenom dvoristu, umetnicka kovacnica i radionica za pravljenje metalnih skulptura od svakojakog metalnog otpada. To su prakticno ateljei i radionice istovremeno. U isto vreme cuje se brusilica i neki teski arapski melos a ja gledam i ne mogu da se nacudim. Sve to izgleda dosta divlje i umetnicki ali nema otpada u naokolo. Najcudnija stvar je to da je svo djubre lepo sortirano u kontererima ispred. Idemo zatim na rusku stranu i njihovu Crvenu Zgradu. Mesto se zove Aleksanderplatz i tu se nalazi cuveni takozvani "TV toranj" koji su rusi, veliki postovaoci TV kulture, sagradili jos daleke '69. i dan danas najvise gradjevine u Nemackoj. Sledi boattour po reci Spree a uz kuvano vino Berlin poprima jednu potpuno drugaciju vizuru. Mostovi, muzeji, istorija... sve prolece iznad i oko nas. Vecera u spanskom restoranu uz nemacko pivo, zatim poseta Reihstagu i pogled na noc iznad Berlina i ja mogu da kazem da bolji rodjen dan nisam mogao da zamislim. Putujemo i prosipamo pivo u jednom izdvojenom kupeu a u prostoriji do nas bracni par sa dvoje dece u posebno dizajniranom boravku. Deca pevaju i kukaju a voz sece nemacku ravnicu i noc 170 na sat.

U nedelju idem malo u setnju po centru nebih li nasao nesto da kupim za jelo posto sam ostao bez 'leba. Cinjenica je da nista ne radi cak ni zimski vasar u centru. Nasao sam lep crni hleb u poslednjoj prodavnici sa leve strane i sav srecan ga nosim kuci. Posle rucka odmaram i perem vesh, pricam sa zanimljivim Indonezanima, idemo posle toga opet do centra u potragu za kuvanim vinom i ostalim novogodisnjim carolijama ali sem lepe setnje nista ni ovog puta. Uvece smo Poljak i ja pozvani na veceru kod njih koja prolazi neocekivano dobro i pored mojeg konzervativnog ukusa po pitanju kuhinje. Uvek jedem radije nesto jednostavno nego alge sa dna mora i male ribe koje se tesko love ali ove su mi prijale. Gledamo po malo na TV poznati film o cuvenoj crvenoj nemackoj skupini iz 60ih. Sve u svemu fini neki ljudi ovi Indonezani.