Konzerthaus Dortmund

Jutro mi prolazi u pisanju vaznog E-Maila i ocekivanju da me mentor udostoji paznje. On je zauzet oko organizacije sutrasnje prezentacije ove katedre ucenicima srednjih skola. Za rucak u menzi danas raspolozeno je samo tvrdo jezgro "menzasa" sa katedre uklucujuci mene i jos trojicu. Onako informativno probao sam Tobasco sos i bas dok ga jedem i suze mi i oci a i nos razmisljam kako bih mogao da ga uvrstim u svoju apoteku. Jedan kolega mi prica kako je citao clanak o gripu. Clanak je kaze, o raznim narodima i njihovom pristupu problemu gripa. Kaze kako je u Srbiji jedan od pristupa beli luk i pita da li je to realno i koliko je istinito. Ja nastavljam u stilu, pa da u nekim krajevima ali podjednako je zastupljen i crni koji je ujedno i moj favorit a polako shvatam kako odsustvo covek-covek komunikacije i selektivan priliv informacija daje izoblicenja. Vracamo se i razmisljamo kako bi mogli da iskoristimo flajer za zurku za sportiste da popularizujemo nase trcanje sredom. Pricamo i o programiranju i predavanim kursvima na TUD i BU.

Sa mentorom gledam kod koji sam napisao i pokazujem mu uradjeno. Nema nikakvih zamerki ni pitanja i prelazimo na dalje planove koji su meni odavno jasni ali treba ih razraditi. Najbolja vest je da ako uspem da iskoristim nesto sto vec postoji, standardni kod generator koji su oni razvili, i primenim ga na ono sto sam ja vec napisao onda je prakticno sve napisano i samo ostaje da se sredi i napise izvestaj. Ja nemam sta mnogo da dodam i repliciram, ako je stvarno tako onda... Naravno bice petljancije ali resenje se nazire. Dobra partija fudbala gde mi objasnjavaju u sali da se u Nemackoj prica nemacki po ugledu na min ino poslova. Ja kazem kako bih voleo da pricam na nemackom ali ga na zalost ne znam i nakon jos jedne pobede vracam se za pisaci sto da sprovedem Mentorove reci u delo. U 1630 sam na Sprechenkursu. Bogami smo poodmakli, treba i to postizavati, sto bi rekli. Ne osecam neki grandiozni napredak jer ni ne ucim nista sem na casovima ali atmosfera je super, drustvo... a to je dobar nacin da se napreduje. Uostalom, ucenje jezika mi nije prioritet za sada. Zurim kuci jer idem u 2000 sa Oljom u Konzerthaus ali kako to obicno biva vozovi kasne kad se najmanje nadas. U 1819 umesto planiranog dolaska voza dolazi obavestenje da ce voz kasniti tj. dolazi u 1829. Ako taj kasni 10min onda se mashi sa sledecim i ja idem da proveerim da li imam mozda bus. Posto busa nema u sledecih 15min vracam se nazad nakon 6min u 1825 i na svoju zalost konstatujem da je voz upravo otisao. E tu ispizdim zestoko ne zato sto voz kasni nego sto me lazu, a to ne volim. Dok sam elaborirao svoju iznerviranost konstatujem da u 1829 ipak nailazi planirani voz a da je prethodni bio takodje jedan od zakasnelih. Stizem u CDC i zurno peglam svoju sivu kosulju u zajednickoj prostoriji za pranje i peglanje u podrumu dok Columbijka umesto da mi pomogne, barem sa savetima, uporno mi postavlja gomilu pitanja o Sprechenkursu.

Nisam stigao da se istusiram, obrijem, jedva da sam nesto stavio u kljun i krecemo put Konzerthausa. Inace sve je moderno sagradjeno i sam odlazak tamo predstavlja dogadjaj za sebe. Publika uglavnom starija ima i mladjarije mahom lezernije obucene. U osnovi je kao Kolarac, stim sto ima strmi parter i ima tri galerije. U pitanju je 3. Philkarmoniker konzert sa temom Orijenta a i sam dirigent je prezimenom reklo bi se jako upucen u tu tematiku. No bilo kako bilo konzert je bio pun pogodak, pogotovo drugi deo nakon pauze u kome su svirali dela P.I. Chaikovskog!