Haloween

Sa Hbfa krecemo prema Wittenu. Nastavljamo autobusom kroz vijugave ulicice, izlazimo iz urbane zone i ulazimo u predgradje. Sve kuce pod konac. Nastavljamo drugim autobusom a sad vec odavno to i nisu predrgradja. To su mali gradici, potpuno zasebni. Idem u Sprochövel kod zemljaka iz CDCa da pojedem nesto biolosko i da se ispricam sa njim i njegovim roditeljima. Na meniju je domaca pileca supa, becka snicla djuvec i lenja pita. Vreme brzo prolazi u prici, u odlasku preporucujem im da pogledaju cuveni Markovicev film Tito i ja. Oko 1930 ponovo sam u CDCu i spremam se za izlazak. Veceras je Heloween, sto ima znacajnu konotaciju kod Nemaca. U opustenom pabu preko puta jedan starosedalac nakon sto nas pita da li smo Poljaci, objasnjava nam da do pre 20 godina niko nije slavio HW. Sankerica nam objasnjava kako na taj dan, a inace kaze ceo novembar je zajeban (!), duhovo uzimaju dusu ljudima koji nisu maskirani. Nemaju sljivovitz pa pijemo pivo. Dok slusamo Nenu i HW praznicne pesmice objasnjavaju nam da je ovo pre godinu dana bilo mesto samo za LBGT ljude. To ubrzo postaje jasno kao dan kada dva T nakon sto su se presvukli u kuhinji prolaze kroz sank i odlaze na neko drugo mesto. Objasnjavam im da to u mojoj zemlji nije bas mnogo popularno, a oni meni kako je Nemacka slobodna zemlja i kako je sve to zabava. I nama je zabavno ali plan je da idemo na drugo mesto. Dok placamo gazdarica kroz salu komentarise sto smo Srbi i proverava novac koji joj dajemo zubima. Idemo u Nightrooms, mesto u centru sa tri scene i dress codeom. Proveravaju nam cipele kao ogledalo boniteta i spremnosti da ostavimo kintu u njihovom klubu. Izleda da sam ovoga puta izgledao fensi. Nemacke diskoteke, sem mozda po muzici, skoro da se ne razlikuju od nasih. Enterijer, eksrterijer, imobilijar a i mobilijar. Bilo je zanimljivo.

Nedelja je sunce zove da se ide napolje. Samo 10 stepeni i 4Bft, ja, bicikl i put za Unna-u. Na raskrsnici srecem jos jednog kolegu biciklistu koji je voljan da mi pokaze stazu. Namesta svoje fensi cipele u pedale i kaze prati me, a ja onako u sali: E nemoj da zuris. Kasnije ce se ispostaviti da nije bilo mesta humoru jer covek prelazi 90000km godisnje. Samo je sreca sto vozi offroad bic pa mogu da ga pratim. Prica mi da postoje vikend ture, da njegova keva od 70g prelazi 40km, devojka 70 a on 110km. Imao covek na koga da povuce. Dok vozimo navodi me na svakoj raskrsnici rukom da skrenem, pokazuje mi staklice na putu itd. Profi. Unna je na istoku od Dortmunda a ispod nas su ugljenokopi. Kako malo neki tunel propadne tako, bup, nikne novo jezero objasnjava dok mi pokazuje jedno od njih. Zatim se razdvajamo i ja imam jos 6km do Unne. Promasio sam biciklisticku stazu a onda sam se jos i pogubio po gradu. Imao sam plan da obidnjem centar, ali posto nisam uspeo da ga nadjem, a vreme je postajalo sve gore odlucio sam da se vratim. Istim putem, dosao sam do okretnice metroa U43 i sav srecan, nakon sto sam proverio kod vozaca usao sa biciklom i seo. Tako se i zavrsava moja danasnja bic tura a nakon sto sam stigao kuci pocinje