Poljske studije i Afropab

Jutro pocinjem razgovorom sa Dunjom o poseti Berlinu, o obrazovnom sistemu u Nemackoj i o njenoj omiljenoj grupi Mando Diao, cini mi se. Znam samo da su jako popularni ovde i da imaju dobar hit: Dance with somebody, verujem da se vrte i tamo po Srbiji. Tesko idu ovi radni zadaci. Trazim nesto na netu i nikako da nadjem. Sto je najgore moze da se nadje odma, mozda za 5 dana a mozda nikad. Jedini problem koji se namece je sto dani idu a ja zelim da zavrsim projekat. Idem sa Oljom na kratku setnju jer i ona ima posla do guse. Oliver me je ispalio za trcanje, a mozda je i bolje jer je vreme uzasno. Idem na Rückenfit i bas mi prija. Kasnim opet na Nemacki a tamo intimna atmosfera. Malo ljudi, stegle bolesti. Ucili smo akuzativ i malo citali. Vratio sam se u CDC oko 1945 resen da pojedem pecenje od slave sto mi je spakovala Olja prekljuce, luk i rotkvice. Zovem zemljaka da mi se pridruzi ali nije raspolozen, kaze mora da pojede svoje zalihe. Mislim da je ovom recenicom obradovao Poljaka, koji ne odbija dobru klopu. Jedemo pecenje, sarmu ostavljamo za kraj a pricamo o junackoj istoriji Poljske i Srbije. Taman ja razvukao karte po desktopu i usao u problematiku kad Uganda zove na prijateljsko druzenji i pivo u obliznjem Afropabu. Ne obijam ovu simpaticnu inicijativu uz predlog da nastavimo i prosirimo primerima iz njegove zemlje. Nije bas guzva tamo i drzi se odnos 50:50 tako da ona fora sa sahovskim figurama ide u dobrom smeru.