Volksmärrchen der Serben

Na posao dolazim tek nesto malo posle 9. Pogledao sam prognozu i poverovao da ce biti 15 stepeni i spakovao atletski komplet, kratki sorc i atlet majicu i tanku rolku za svaki sluchaj. Lagano gledam mejlove, saljem, chatujem, za promenu dosta pricam sa kolegom tako da prakticno nisam radio nista bog zna kako konkretno. Komentarisemo protestu u Kelnu i u Bonu (Komshinice, Komshinice...) i nemacki obrazovni sistem, sve do rucka. Inache danas je Schülertag ili dan kada srednjoskolci dolaze da vide fakultet i koliko je to u njihovom sluchaju moguce upoznaju se sa studentskim zivotom. Mnogo su smesni, srecni su i onako razrogacenih ociju bulje u nasu otvorenu kancelariju. Nesto komentarishu a kolega mi kaze da imam srece sto ne razumem nemacki i zatvara vrata da ih ne slusha. Razmisljam koliko ove srecne dece ce za par godina postati dosadni programeri. Mentor mi je zauzet i nosi ogromnu igracku da im pokaze. U stvari to je jedna logicka igra za koju se razvija AI na katedri. Posle rucka fudbal. Moj saborac, sa poljskim prezimenom, veoma borben, sto bi rekli "ostavlja srce na terenu" u sali stalno dobacuje nesto protivnickoj ekipi, ne bih da citiram. Na to jedan iz protivnicke ekipe samo dobacuje nesto "ah Polish..." To koristim kao povod da ga upoznam sa mojom omiljenom junackom narodnom pesmom "Marko Kraljevic i Musa Kesedzija" da bih mu ilustrovao kako Srbi kao narod u svojoj kulturi imaju ugradjeno postovanja prema protivniku:

...

Te raspori Musu kesedžiju

Od učkura do bijela grla;

Mrtav Musa pritisnuo Marka,

I jedva se iskopao Marko.

A kad stade Marko premetati,

Al' u Musi tri srca junačka,

Troja rebra jedna po drugijem;

Jedno mu se srce umorilo,

A drugo se jako razigralo,

Na trećemu ljuta guja spava;

Kada se je guja probudila,

Mrtav Musa po ledini skače,

Još je Marku guja govorila:

Moli Boga, Kraljeviću Marko!

Đe se nisam probudila bila

Dok je Musa u životu bio,

Od tebe bi trista jada bilo.

Kad to viđe Kraljeviću Marko,

Proli suze niz bijelo lice:

Jaoh mene do Boga miloga!

Đe pogubih od sebe boljega.

...

Ispricao sam mu i za istorijski presedan da jedan vojskovodja nakon pobede podize spomenik

pobedjenoj vojsci. Mi smo pobedili u sve tri partije al ipak nismo podigli nista. Posle sam mu

poslao i celu pesmu u originalu na srpskom. Pokusacu da nadjem Volksmärrchen der Serben

iz 1854. Vuk S. Karadzic. U poslu ima progresa, umesto 50 gresaka pri kompajliranju imam 100

ali bice bolje. Kako dan odmice ovaj ludi vetar pojacava a priblizava se 16 sati i Oliver me zove

na trcanje. Hladno, je trcimo brzo. Vetar toliko duva da u jednom trenutku u blizini zgrade

Matematickog fakulteta trcimo prakticno u mestu. Dve sekunde kao na masini za trcanje.

Strasno. Trcimo samo dva kruga (5 km) oko 24 min sto je pristojno za ovakvu stazu. drugi krug

za nesto malo iznad 11 min. Veceras Olja sprema veceru i na moj predlog luk je uvrsten u meni

kao srpski patetntirani brend za ovaj smesni grip. Zajedno sa cimerkom pravimo planove za

posetu prestonice u subotu.