Decije bolesti

Posto sam vec nekoliko dana jeo kolace mog kolege, juce sam mu to priznao, pokajao se, sinoc otisao da kupim, i jutros doneo da ga iznenadim. Meni je mnogo vazno da ne propustim rucak danas jer je na programu sarma. Njihova varijanta je hevi i nema uopste pirinca. Nema ni suve slanine i prilicno je dosadna, ali je ukusna. Vracam se posle rucka i imam sta da vidim. Jedan od kolega je polomio jednog igraca na stonom fudbalu. Sve je odsrafio i propisno zalepio super lepkom. Zbog mnogih koji su bili sumnjicavi povodom te njegove akcije postavio je na Doodle glasanje (ja mislim da samo ova katedra koristi Doodle u celom svetu). Pitanje se odnosi na to koliko ce partija doticni nesrecnik preziveti. Odgovori se razume se grupisu na "nijednu" ali ima i onih koji smatraju da ce ako malo pozivi i prelezi "decije bolesti" uspeti da doceka starost. Ja sam stavio na 1 jer su oni koji igraju prvu partiju stavili na "vise od 10". Zanimljiva mozgalica a sve u svemu "so far so good" izdrzao je danas 6-7 bogami zestokih. U 1600 trcim sa Oliverom i saznajem da je jedan nas kolega uspesno prelezao tzv. schweine grippe i evo danas ponovo, kao i pre te dve nedelje, uvek sa nama bio na rucku. Dok trcimo neki balkanac ili nespretni vozas hoce da nas isece na pesackom, a ja bih mu pozdravaio i oca i majku sa obzirom da mi jos trebaju moje noge.

Kod Olje idem na caj i malo domace atmosfere. Cimer Poljak mi konacno vraca opkladu.

Razmisljam kako sam u Srbiji u vecini situacija u drustvu tolerantnija i umerenija strana a ovde nekako po prirodi stvari obrnuto i u tome ponekad uzivam.