Balkanski mix

Petak je poceo nekako nenormalno. Prvo mentor mi je dosao da kaze kako sam pobacao nesto sto ne treba na repository preko tudjeg koda i ne samo da sam pobacao nego sam ostavio i komentar! Glupo je da se izvinjavam pa sam rekao nesto u stilu "nece se ponoviti". Skinuli su mi privilegije da mogu da pisem bilo sta sto nije u vezi sa mojim projektom i tako resili stvar. Na moj predlog (inace Oljin savet) da platim pivo svima koji su osteceni je propao uz velikodusan osmeh mentora i opasku First time it is free... Drugo dva puta sam rucao, prvo sa Oljom u menzi, a onda se ispostavilo da idemo kod profesora na rostilj. Lepo vreme oko 10 stepeni, rostilj, prepecen hleb premazan neki zelenim bezalkoholno pivo i pivo sa ukusom limete. Svo vreme se pitam da li pijem pivo ili sok!? Rostilj malo okrvavljen ali kapiram tako je to ovde. Sa profesorkom pricam o nasem alfabetu i o Vuku Karadzicu, Potstdamu, Beogradu i Torinu. Slicnosti ima a razlike nisu interesantne. Zanimljiva su joj nasa slova pogotovo cirilica. Pijemo i rum razblazen sa toplom vodom sto dodatno podgrejava atmosferu, a onda zurim na odbojku, sve nekako razmisljam kako ce mi to pomoci da budem tolerantniji ka svojim i greskama saigraca. Ispostavice se da sam bio u pravu vrlo brzo jer nikako da smecujem kako treba, dizanje nije radilo a i upao sam u jednu nesrecnu kombinaciju sa levorukim Turcinom koji misli da je Papi, valjda se tako zvao onaj cuveni Italijan. Nakon poraza ostaje jos da se istusiram, vratim knjige u biblioteku i kupim karte jer voz polece u 1958. U Bielefeld, grad u kome zivi sin dobrog prijatelja mog oca iz Mosne sa svojom porodicom, stizem oko 2005. Docekuje me bielefeldski Nikola Kojo doduse bez Chrayslera. Nakon vecere idemo u posetu takodje nasim zemljacima takodje iz Mosne. Uz pice i pricu, uz poneki komentar na pevacice sto sijaju iz nekog tankog televizora, koji nema zadnji deo vece prolazi i pocinje noc.

Subota je sporski dan, to shvatam jer prvo idemo u fitness centar. Inace oni koji me znaju mogu da potvrde da nisam ljubitelj teretane, znojenja i mrstenja pred ogledalom ili ti body bildinga kako se ranije govorilo " covek trenira dizanja tegova". Od svih tegova najinteresantije je bilo da trcim po traci i uradio sam jos par vezbica za ledja, sklekove, zgibove i trbusnjake. Ceka me lagani rucak sa posebno pripremljenim barenim povrcem, iliti specijalitet kuce, tuna, masline. 1715 vreme je da se ponovo uzmu patike i svi coporativno krecemo na fudbal. Kazem to jer u putu slusamo najkvalitetnije melodije turbo folka, pocevsi od Splavova, preko Halid Invalid Harija do Brace bez ...(ovo ne zelim da pominjem). Moj fudbalski moral i maco komponenta rastu i potpuno spreman ulazim u mec oko 1800. Inace mali fudbal igra se na terenu u zatvorenom, vestacka trava. Dva terena. Na terenu pored nas grupa odraslih i klinac sa trenerkom na kojoj u nesto malo izmenjenoj formi pise jedna od najskupljih srpskih reci. Oni su ljavovi a mi nosimo dresove Zvezde, Partizana i nase lavovske reprezentacije. Posle fudbala tusiranje i vajtsner pivo, koje meni nesto bas tesko ide ali valjda to ide sa godinama staza (u Nemackoj). Obicaj je da koga pozove zena plati turu pica i svi se nadaju da nece biti te lude srece. Za veceru opet okupljanje. Godisnjica braka je odlicna prilika za to a rostilj svedoci da je srpski muskarac pravi izbor jer ne bezi od kuhinjskih poslova. Opet onaj tanki televizor o kome sam vam pricao i opet jedan od kazu mi 10ak kanala sa nasom muzikom a ima svega od Divljih Jagoda - Motori, pa do Tanje Savic i ostalih zvezda.

Nedelja kao dan za predah ali u satnici imamo jos dosta toga. Kupujemo zemicke koje jako podsecaju na nas hleb samo su manje i zovu ih nekako Brotjen. Idemo na lepu setnju do flymarketa putem koji prolazi kroz jedan park sa jezerom, teren na kome se igra fudbal leti i bastu u kojoj se posle tog istog fudbala pije hladno pivo. Kupio sam crno zute navijacke rekvizite mog voljenog gradskog kluba, jedan radio budilnik i jedan Casio palmtop i sve to za 5€. Video sam i Tektronix katodni osciloskop slican jednom koji sam koristion na institutu kad smo podesavali antivibracioni sto al ko da nosi 10kg elektronike iz proslog veka. Beograd ima Kalemegdan a Bielefeld Sparenburg koji sa koga se pruza odlican pogled na ceo grad. Da budem iskren ovaj strmi zamak vise me podseca na Kninsku tvrdavu. Popodne u kuci bake i deke koji tek sto su se vratili iz Srbije. Jedemo vlaski sir, kacamak, proju, corbu, podvarak i naravno pecenje. Rucak prija a pogotovu prica.

Moji zemljaci u Bielefeldu lepo zive. Ja ovde vidim mogucnost da se posteno radi i pristojno zivi. Vidim i teskoce i mislim da mogu da ih prevazidjem. Osecam da se menjam.