Kisa pada - koga briga

Danas se osecam kao da sam ovde godinama a u stvari to su samo 4-5 vikenda otkako sam dosao. Neki me pitaju kako sam se snasao, neki kada se vracam a tu su poneki sto me pitaju da li se uopste vracam. Ljudi citajte blog sve pise. Dosta sam upoznao ljude sa nasim obicajima, stalno im pricam te ovo te ono i onako razmisljam da ako ne dovedem nekoga u Srbiju nista nisam uradio.

Danas sam dosao na posao 0800 sto je zacudilo pojedince. Mogu samo da kazem bice jos iznenadjenja, a oni koji me znaju mogu to i da potvrde. Sad kada imam konkretan posao pred sobom, sada je druga prica a i tu sam na pola puta i polako pocinje priprema za zavrsnicu. Idem u sekretarijat da podignem stipendiju, prethodno sam se konsultovao mejlom sa centralom i kazu mi ales klar. Manji problemi sa papirima ali konacno ih pronalaze sto omogucava isplatu. Iako ne razumem nemacki skapirao sam da fale neki papiri, a na kraju se ispostavilo da su to originali koje ja moram da potpisem i koji se dostavljaju u centralu. Inace zena je vrlo ljubazna u granicama procedure a zanimljivo je da mi je zapamtila prezime. Idemo na rucak zajedno i cekamo neke, a onda ti isti sednu za prvi prazan sto dok mi ostali trazimo sto za vise ljudi. To me nervira. Trcanje me opusta. Dok trcimo smisljamo kazne za zabusante i one sto zaboravljaju opremu. Ja predlazem da piju pivo iz patike, ali mojim trkacima to i ne izgleda kao neka opasna kazna, sta vise za neke je to izvanredna prilika. Kroz pricu i oko univerziteta prodje sat vremena.

Vece provodim u kefeu na fakultetu sa devojkom sa nasih prostora koju sam slucajno upoznao, zgrada do mene. Bas provodim. Inace pada kisa ali nekako je ne primecujem.