Potraga za filmom

Petak prolazi radno, konacno sam pohvatao neke stvari i vidljiv je napredak. Dobijam nove zadatke i detalje u vezi sa prezentacijom koju cu obaviti po zavrsetku prakse.

Nakon detaljne pretrage na internetu svih video klubova po Dortmundu u subotu ujutro krecem biciklom u potragu. Na google.maps dodajem jedan po jedan i on mi crta kao neku rutu i oznake za svaku stanicu koje prenosim na kartu. Nema google pojma sta je optimizacija, to moram ja da uradim u sebi. Krecem i ostavljam Poljaku poruku kada se probudi da mi se javi posto smo se nesto dogovarali da idemo u muzej. Napolju je hladno i pada kisa. Za one koji citaju ovo i zive u Dortmundu mozda ce ovo zvucati cudno i pitaju se ko su ti ludaci na biciklima dok sede u svojim toplim kucama i gledaju TV. Uistinu mnogo je lakse raditi ovo kada imas jasan cilj, a ja imam cilj da nadjem eine Serbische filme Schwarze Katze i to za ponedeljak. Prvi ne radi, u drugom nemaju, kisha pada, ulazim u podzemnu. Idem na sever grada. Treca je premestena, to ukapiram nakon razgovora sa prodavacicom radnje u prizemlju. Dok trazim cetvrtu slucajno naletim na shop pravoslavne brace nakon sto sam u izlogu spazio ikone i set upaljac, hemijska, tabakera sa slikom Dmitrija. Udjoh reko da se raspitam ali nista. Peti onako slucajno naleteo, ni da cuju. Tu u blizini naletim na vojni shop "fala bogu nije iskoriseno, ostalo od poslednjeg rata rasprodaja". Imaju domace i prekookeanske artikle po pristupacnim cenama. Najvise su me dojmile officers rukavice, kozne, izmisljene za mene. Sesti je video klub za odrasle, sto sam shvatio posle 6 sekundi nakon ulaska. Ipak ljubazno sam pitao prodavca da li imaju nesto sem programa za odrasle, a on uz osmeh "da ti si 15 koji me je to danas pitao" kaze ne. Inace mislim da sigurno imaju "Crnu macku". Svracam do grada da kupim kredit ali se zakomplikovalo i salju me na drugo mesto posto nemaju tu vrednost prepaida koju ja trazim.U to vreme se javlja Poljak i agreejemo se za 1345. Sedmi klub ljubazno nema. U osmom klubu sva sreca pa sam naleteo na vlasnicu. Prica Engleski perfektno. Imaju film perfektno. Ne moram da ga kupim za 15E sto sam mislio. Inace ovaj sam namerno ostavio za kraj znajuci da imaju za 15 a pokusavajuci da nadjem jevtinije. Nakon kraceg uvoda koji joj dajem u vezi namere da pustim film na faksu, trazi pasos. Pasos nema moju adresu prebivalista, ja prakticno mogu da budem bilo ko. Ona to zna, to znam i ja. Ona kaze da ima losa iskustva, i to mogu da pretpostavim. Kazem da sam vec clan biblioteke, i predlazem da donesem moj racun od stanarine iz CDCa. Predlaze da dovedem nekog od prijatelja sa stalnom adresom. Vracam se u 1345 u CDC pola posla obavljenog i to mislim najkracim mogucim putem bez gledanja karte. Mislim da je to rezultat za respekt. Dok se ostali clanovi internacionalne ekspedicije pripremaju, stizem da glocnem sendvic, sa lukom i rotkvicama. U 1431 smo u RB34, minut pre polaska a nakon zesce jurnjave u kojoj se nas kolega iz Afrike nije proslavio, ja odrao Poljaka i osvetio se za raniji poraz a Tajvanac podbacio bez dileme. Ako se neko pita sta rade 4 internacionalca u kisnom dana u gradu za cije su ime culi ne dalje od 10km od njegovog centra odgovor je idu u muzej Zeche Zollern. Muzej pripada industrijskom istorijskom nasledju ove oblasti. Zgrada datira sa pocetka proslog veka a nakon sto je ucetvorostucena proizvodnja po coveku negde krajem 80ih i zatvorena. Mnogo uspomena na tuzan rudarski zivot i izrabljivanje. Medju poginulima tokom nesreca nalazi se decak od 16 godina. Mnogo njih mozda i mladjih radilo je godinama u ovakvim rudnicima. Kako vreme prolazi ginu sve stariji rudari. Taj posao ne smeju vise raditi ljudi.

Oko 1730 ponovo smo u centru koji je prepun zahvaljujuci ovom da ga tako nazovem Bozicnom vasaru uprkos kisi koja ne prestaje. Svrjamo unaokolo samo da osetimo. Poljak gubi zivce a Uganda se smzo i iskljucuju se ka CDCu. Ja i Tajland jos malo smekamo i zabadamo koncert na platou nedaleko. Muzika iz 80tih ali sviraju je rokeri, zesce, brze. Smenjuju se hitovi: Like a prayer, Kids in America, She's got a look, Wild Boys (iznenadjujuce dobro odsviran uzivo, bolje i od danasnjih Duranovaca). Ja uzivam, Tajland ne bas. On pali ja ostajem sam, ali ubrzo mi se pridruzuje 5 veselih zena Dortmundskih sa kojima slusam muziku i caskam uz Gluevine. Tu padaju poslednje barijere i predrasude o ovom narodu. Ljudi su ljudi, neki znaju da uzivaju a neki ne, pa bilo to u nemackom Majdanpeku ili u srcu Srbije. Plesom uz The time of... zavrsavam ovo divno vece i idem u videoteku ponovo ovog puta sa papirom. Uzimam film uz saznanje da je gazdarica herself i da je ubedjena da cu joj vratiti. Pitam je da li je gledala film i pozivam je da dodje licno na projekciju ali ona misli da je muvam i spominje decka uz izgovor da mora da radi. Uspeo sam da postanem clan to je uspeh za mene a i za njih. Sada imam originalan film, oni su dobili jos novog jednog clana, a samo da napomenem da je bilo i drugih resenja. Svratio sam do Olje samo na kratko jer znam da su je pritegli sa projektom.

Nedelja je dan koji cu sve vise upotrebljavati za odmor. Obisao sam u Serbische Orthodox Kirche i posle otisao kod Olje na rodjendansku sedeljku. Dobro se jede, bogami i pije a oni koji znaju mogu da opletu i kolce naravno uz zvuke rodnog kraja.